Miloš Gagić: Prelet iznad Ovčara je neuporediv
Svako voli da se pohvali avanturama i doživljajima sa putovanja, ali koliko daleko su ljudi spremni da idu?
Prvi vazduhoplovac iz Moravičkog okruga koji je dospeo u nacionalni tim i kroz takmičenja obišao pola sveta, Miloš Gagić (41) iz Čačka, svakako je ponosan na svoj dosadašnji rad, trud, uspeh, medalje. Doživeo je i mnogobrojne avanture tokom šenaestogodišnjeg bavljenja jednim od najmlađih vazduhoplovnih sportova, koji se poslednjih godina sve više razvija i širi u sportskom vazduhoplovstvu.
-Oprobao sam se u mnogim sportovima, ali oduvek me je privlačila visina, kao da sam se rodio sa tom ljubavlju. Moje interesovanje me je odvelo do Dejana Jekića, koji je u to vreme 1999. godine, bio jedini pilot u Čačku i okolini, koji je u svet paraglajdera ušao, sad već, davne 1992. godine. Zajedno osnivamo klub “Paraglajding sport extrim”(Parasex Čačak) koji je brojio pet članova, kupujemo opremu, odlazimo na treninge, provodimo nezaboravne trenutke druženja i preleta- rekao je za PressLider Gagić.
Verovatno svi vi znate šta su snovi. Neke ste ostvarili, neke niste. Od nekih ste odustali, mislite da je prošlo vreme i da nemate više šanse da ih ostvarite. Ostali su zaboravljeni kao tiha patnja, negde u vašoj podsvesti. Tako su se svi, osim Miloša i Dejana Jekića kome paraglajding postaje hobi, povukli, odustali…
-Na samom početku bavljenja ovim sportom želeo sam da uživam u sopstvenom ispunjenju i osećaju, nisam bio zainteresovan za takmičenja. Želeo sam napredovanje sa samim sobom, ali vremenom je moj talenat došao do izražaja. Nakon pet godina počinju i moja prva takmičenja, nižu se uspesi i kolekcija medalja se uvećava. Jako je važno ostvariti svoje snove. Snovi su ono što nas pokreće i navodi da sebi život učinimo lepšim – sa ponosom priča Miloš.
Prema njegovim rečima, dolaskom Željka Ovuke na mesto generalnog sekretara Vazduhoplovnog saveza Srbije, u nacionalnom timu situacija postaje sve bolja, postižu se uspesi i naš tim sa začelja dolazi iza leđa najboljima kao što su Francuska, Nemačka, Slovenija…
-Sam osećaj nastupanja za nacionalni tim nije lako opisati, jer to je koliko uspeh, toliko i velika čast za mene. Nastupao sam i samostalno i sa reprezentacijom u Latinskoj Americi, Australiji, Evropi, Turskoj, Aziji, Albaniji… Svaka osvojenja medalja je imala svoju draž, a najveću timska, kada svi zajedno postignemo uspeh, taj osećaj je najlepši, kada zajedno donosimo bodove svom timu. Pored toga što je paraglajding individualan sport, uvek smo tu jedan za drugog – vidno ispunjen osećajem sreće kazuje Gagić.
Svaki pilot sa namerom da poleti, svestan je da samim tim činom sebe stavlja u situaciju opasnu po život, ali i sa verom, pre svega u sebe, svoju opremu, drugare sa kojima poleće, da će na kraju svega, posle rečima neopisivog osećaja običnim smrtnicima, srećno sleteti na zemlju.
– Svi ljudi imaju strah od visine, što je prirodno, jer je to strah od nepoznatog. Ako neko kaže da se nikad nije uplašio u toku leta, ne verujem da je iskren. I najiskusniji piloti dožive strah tokom leta kada uslovi za letenje nisu povoljni. U početku je strah mnogo jači i intezivniji, ali vremenom sa porastom veštine, on se smanjuje, a uživanje raste u lepoti slobodnog letenja. Želja za letenjem je uvek jača od straha. Strah je veliki prijatelj svakog pilota, jer ga sprečava da pomera granice leta, izvan trenutne mogućnosti i veštine. Ja ga uvek imam u malim dozama, zbog čega mi je drago, jer je to prirodan osećaj– dodaje Miloš.
Miloš Gagić je posebno istakao naš Ovčar, teren kakav je retko gde viđen za ovu vrstu vazduhoplovnog sporta.
-Ne postoji bolje mesto u Srbiji za paraglajding od Ovčara. Kada bismo ga malo uredili bio bi među 5 najboljih u Evropi. Nedostaje startna pozicija koja je neophodna da bismo mogli da organizujemo i takmičenja, kada bismo ga prilagodili standardima ne bi mu bilo ravnog – sa ponosom ističe čačanski paraglajder i dodaje da nema lepšeg i prijatnijeg sporta od paraglajdinga, nazivajući ga jedinim vidom slobode bez ograničenja i da ništa u svom životu ne može uporediti sa letenjem.
Dovoljno je samo jako želeti. Kada čovek želi, onda se potrudi da to i ostvari. Ima cilj pred sobom, kada stigne do njega, onda je uspeo u životu. To je ta sreća koja nas obuzme kada uspemo. Ništa nije slučajno. Sve je plod našeg rada, strpljenja, volje i želje. Nikako ne smemo odustati ma šta da želimo.
Izvor: PressLider
Gagi i Srki pozzz
Šomi Gagić je primer čoveka koji svojim delovanjem,životom i uspesima pokazuje kako je iz učmalosti malog grada uzleteo za svojim snovima ka nebu i utabao put još nekim ljudima koji bi da dosegnu nebeske visine,a da je pri tome sa obe noge na zemlji !
Kad god izađem na vrh Kablara, ja se oduševim, kao da sam prvi put gore.
A kada sa vrha kablara pogledam prema Ovčaru, i kada vidim kako kružite,
stvarno vam se divim, koliko ste hrabri.
Kakav je tek to osećaj, to ne može ni da se zamisli, to nije za obične smrtnike 🙂
Pozdrav-Vujo
Miloše,
za Vas sam prvo čuo od OVuke a potom sam pogledao internet, počitao nekoliko rečenica o Vama, video slike i klipove leta iznad Ovčara i rešio da Vam se pridružim.
Rodjen sam 1944. severno od Ovčara 15 km vazdušne linije, vidim ga od rodne kuće, i on je za mene oličenje ljubavi prema rodnom kraju. Prvi pit sam ga obišao kao dečak u osnovnoj školi, a redovno posećivao kao čačanski srednjoškolac. Kasnije mi je bio orijentir za pronalaženje rodnog mesta kada sam leteo helikopterima i svim tipovima vojnih aviona. Tek po dolasku iz Haga 2013. prvi put sam se na njega popeo sa paraglajdingom i poleteo sa istočne strane. Uživao sam, i tek mislim da ću , normalno u pravom-Vašem društvu ako to peihvatate.
Letim od 2000. godine, imam više stotina časova leta, poletao sam sa skoro svih poletišta u Srbiji i Crnoj Gori. Školu paraglajdinga završio sam u klubu ,,Ortao“, dozvolu nisam dobio jer klub je bio u neozbiljnim rukama.
Ove godine , posle sedamnaest godina letenja upsiao sam Kod Ovuke ponovo školu, i u toku godine ću formalizovati stečena znanja-dobijanjem dozvole.
S posebnim poštovanjem, pozdrav od Momčoila Perišića najstarijeg /po datumu rodjenja/ aktivnog letača, a najmladjeg Željkovog učenika.