Minijatura na zrnu graška
Užice. – Ima onih malih knjiga čije se dimenzije milimetrima mere, za takve se u literaturi sreću različiti nazivi: mikroskopska izdanja, patuljci, kepeci, bebe, pigmeji, kolibri, liliputi… Najčešći motiv za izdavanje knjiga malog formata, osim što su praktične za upotrebu, je dokazivanje štampara, pogotovo kad su u pitanju ultra-mikro-mini izdanja, toliko mala da ih je nemoguće čitati bez pomagala. Danas je tehnologija izrade unapređena i budućnost knjige malog formata je, makar u ovom smislu, svetla.
Ovo je, govoreći u užičkoj Narodnoj biblioteci na otvaranju izložbe minijaturnih knjiga iz fonda Narodne biblioteke Srbije “Minijatura na zrnu graška“, kazao njen autor dr Dejan Vukićević. Izloženo je 38 minijaturnih eksponata, Užičani ih ovde mogu videti do 20. marta, a ova je već 32. ovakva postavka po gradovima Srbije.
U tom svetu minijaturne literature čak je i katalog za izložbu jedva primetan mada, kako se čulo, napravljen po maksimalnim dimenzijama za minijaturnu knjigu kod nas (10 centimetara). Tekstom iz kataloga Vukićević je upoznao prisutne da neki proučavaoci prvih štampanih knjiga ne smatraju minijaturnim one koje prelaze dimenzije 85 puta 120 milimetara.
– U zbirci minijaturne knjige Narodne biblioteke Srbije trenutno se nalazi oko 300 naslova. Dobar deo tog broja je od Karolja Andruška, grafičara i bibliofila iz Sente, koji je njima predstavio svoje minijaturne uglavnom ručno otisnute grafike, bezmalo polovinu od 270 koliko ih je napravio za života – istakao je autor izložbe, pa izneo i podatke iz davnih početaka izrade minijaturnih knjiga:
– Prvu takvu knjigu“Diurnale mogantin“ objavio je Peter Šefer 1468., u dimenzijama 94 puta 65 milimetara. Najmanjom štampanom knjigom smatra se “Azbuka u slikama“ Egona Prugmajera (dimenzija 3 puta 2,5 milimetara), objavljena je 1971. u Lajpcigu u čast međunarodne izložbe knjige kao umetničkog predmeta. Postoji podatak da je francuska kraljica Marija Antoaneta podsticala proizvodnju ovakvih dela, jer je htela knjigu koja se može staviti u rukavicu. Ipak, ovakva izdavačka i tipografska praksa nikada nije uzela većeg maha, osim u Sovjetskom Savezu, ostala je sporadična stvar specifičnih krugova knjigoljubaca.
Užičku postavku otvorila je Gordana Gavrić, posebna savetnica ministra kulture i informisanja Republike Srbije, govoreći o značaju knjige i biblioteka, kao i o vrednosti ovog poduhvata. – Autor izložbe dr Dejan Vukićević, čovek širokog obrazovanja i spektra interesovanja, jednako prilježno i dobro pristupa svim izabranim oblastima: od bibliotekarstva, preko bibliografija, izložbi, pa do priča i knjiga posvećenih izabranim temama. Uvek posvećeno, utemeljeno, zanimljivo i pre svega provokativno, ostavlja prostor za zapitanost i promišljanja. Zaljubljenik u knjige, držeći se Borhesove maksime “Raj sam uvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku“, ovog puta iz škrinje zanimljivih knjiga bira neobične i čudesne knjižice, minijaturna izdanja koja se retko prezentuju široj javnosti – istakla je Gordana, pomenuvši da se u azerbejdžanskom gradu Bakuu nalazi jedini muzej posvećen minijaturnim knjigama koji broji čak 5.600 primeraka.
(Objavila “Politika“ autor Branko Pejović)