Na današnji dan stigla je vest koja će nam uvek terati suze na oči: „Treneru, NIKADA Vas nećemo zaboraviti!“

Danas, 26. novembra, navršava se dve godine, kako je osnivač i trener karate kluba „Nemanja“ Zorana Kojić, tragično izgubila život na putu ka Vrnjačkoj Banji.

Njeni članovi, karatisti kluba „Nemanja“ i ove godine napisali su posvetu  svom treneru, svojoj Zoki:

Dragi treneru,

Na današnji dan si nas napustila, to su bili mnogo teški dani…
I teško je bilo suočiti se sa tim da tebe nema…

Prošlo je dve godine od kako niste sa nama, za nas samo fizički, jer duhovno ćete uvek biti prisutni.

Bili ste nam roditelj, trener, prijatelj i sve ono dobro što je mogla imati jedna osoba na celom svetu. Bili ste naš vetar u leđa kada je bilo potrebno, ali i naš strogi kritičar kada je za to bilo potrebe. Izvlačili ste iz nas maksimum. Kada smo padali niste dozvoljavali da mislimo na loše, već sta nas učili kako da se izdignemo iz takve situacije. Bili ste naš heroj. Bili, bićete i zauveki ostati!

Vašim odlaskom, promenili ste mnoge ljude, njihove navike, pogled na život, ukazali na greške, na činjenicu kakvi ljudi mogu biti. Naterali ste nas, da Vašim odlaskom sazrelimo pre nego što smo očekivali  i izrastemo u ljude koji će biti vaš ponos. I, baš ti ljudi, okupili su neke nove klince, pa zajedno nastavljaju tamo gde smo svi, Vašim odlaskom, stali.

Samo hrabri su nastavili, samo iskreni ostali, samo pravi nisu okrenuli leđa, a odabrani su došli, Treneru. Nedostaju nam Vaše priče, šale, pouke. Stvaramo sliku Vašeg Nemanje, doživljavamo Vaše nastupe na borilištu i trudimo se da kroz te iste nastupe oživljavamo uspomenu, osvajamo medalje za vas, za Nemanju, za naš  voljeni klub. Najviše nedostaje onaj Vaš glasan, spontani  osmeh koji je širio pozitivnu energiju na svakom treningu, svakom takmičenju, vaš osmeh, to malo čudo na licu koje je imalo moć  da i najtmurniji dan učini lepšim.

Uvek sa osmehom, spremnim na šalu i svakom pomoći, dati, učiniti, saslušati, primiti, ugostiti, dočekati, počastiti, pokloniti,  jesu samo pobrojane reči, a treba ih ostvariti,  a Vaše veliko srce je sve to moglo i htelo, i sa zadovoljstvom činilo, svima bez rezerve…

Nemanjići su nastavili i nastaviće da predano rade i bore se za nove titule, bez Vašeg prisistva, ali sa Vama u srcu i duši. Ona atmosfera za koju ste se borili, postoji, onaj porodični duh koji ste Vi stvorili vlada  u našem klubu. Mi znamo da ste tu, osećamo da ste uz nas. I nećemo dozvoliti  da nas bilo šta odvoji od tog osećaja.

Nadamo se da ste ponosni  na svoje Nemanjiće, jer mi na Vas jesmo! Ponosni smo što je jedna takva ljudska veličina bila, baš, naš  trener. Ponosno i setno  pričamo o Vama, Vi ste osoba kakva se retko sreće.

Sada ste na nekom drugom mestu gde večna ljubav vlada i takvu večnu ljubav podarili ste nama. Vaša dobrota i toplina uvek su nalazili pravu adresu. Hvala Vam na svemu što ste činili za nas. Čuvaćemo Vas od zaborava, prizivati u sećanjima, i nikada nećemo zaboraviti ni Vas, ni Vašeg Nemanju.

Na Vašu čuvenu  i zapamćenu rečenicu: „Nešto biramo, a nešto nam dođe samo“, odgovaramo sa: „Biramo da čuvamo uspomenu na Vas i Nemanju. Biramo prave vrednosti“

Vole Vas Vaši Nemanjići

IN MEMORIAM

Zorana Kojić je nastradala u saobraćajnoj nesreći, 2017.godine, kada je krenula na takmičenje u Vrnjačku Banju.

Tokom života svi radimo, stvaramo i činimo sa željom da ostavimo svoj trag. Način na koji je ona u svom životu to radila vredan je neizbrisivog pamćenja. Njena dobrota i pažnja koju je svima poklanjala imaće večno mesto u sećanjima svih onih koju je poznavali. Zorana je poznata šampionka stare Jugoslavije, koja je osvajala medalje i bila predstavnik ženskog dela reprezentacije. Bila je uvek u sastavu reprezentacije, na poziv svojih trenera, braće Jorga, Vladimira i Ilije. Imala je taj stav, pobednički stav, hrabrost u koraku, odvažnost u glasu. Imala je sve što jednu ženu čini damom i borcem.

Bila je žena velikog srca, hrabra žena, žena za primer i kao takva će zauvek živeti u srcima voljenih!

PressLider / Marina Trmčić