NAŠI U SVETU

Ekskluzivno za Press Lider „Lude priče iz Kine“, neobičan serijal priča o čudnovatim ljudima sa svih kontinenata, koje je upoznao Čačanin, Milan Lišančić na svom proputovanju kroz Kinu.

JERMENSKI IP MEN

Waiguo ren u Kini. Pitao bih Stinga kako bi izgledala njegova pesma Englishman in New York da ga je kojim slučajem preselio u Fošan. Ništa u životu ne treba generalizovati pa tako i to kako se oseća stranac u Kini. Ogromna zemlja i sama vri od različitosti, posebnosti i izuzetnosti koje svakako utiču na to kako se posmatra alien. Fošan, grad od preko 7 miliona stanovnika sve više postaje zanimljiv strancima. Ubrzan razvoj, gradnja metroa, trgovina i industrija, železnica i susedni gigantski Gvandžo utiču na kontantan priliv stranaca sa svih strana sveta. Kinezi ko Kinezi. Moderne tehnologije i razvoj kao takav svakako utiču na to da su Kinezi sve više navikavaju na strance ali i pored toga uvek ima dobrog starog upiranja prstom, osmeha, slikanja, selfija i ostalih stvari koje podsećaju na to da i dalje postoji ta egzotičnost pojma – STRANAC. Ova priča ne samo da oslikava taj pojam već ga i diže na neki viši, neverovatniji nivo. E sad, kakve veze ima Jermenin, Fošan i Ip men? Ovo je priča o Artaku – kolegi, prijatelju i jednom od najživopisnijih stranaca na koje sam naleteo u Kini.

Fošan je prestonica Vin Čun-a, podveštine Kung Fu-a, discipline koja je popularizovana u 20. veku od strane njenog „oca“ Ip men-a i njegovih učenika i sledbenika Brus Lija, Džeki Čena i ostalih. Mlataranje rukama, kružni udarac, masovne tuče, uzvici i povici uvek su mi bili simpatični, komični i pomalo neozbiljni momenti gledajući filmove poput U zmajevom gnezdu, Točkovi na klopi, Gužva u Bronksu. Ne i njemu, Artaku Alaverdijanu, tridesetšestogodišnjem ponosnom Jermeninu poreklom iz Nagorno – Karabaga (sporna teritorija između Jermenije i Azerbejdžana). Upoznao sam ga oktobra 2018. godine u kafani (a gde drugo) u NOOKS-u, jednom od poznatijih mesta okupljanja stranaca u Fošanu. Oniži čovek, neupadljivog izgleda, frizura na stranu, izraženog pogleda, uvek nasmejan uz neizostavni tvrdi naglasak, Artakov rezime nikako mi nije govorio da pored mene sedi kavkaski Čak Noris. Doktorat iz ekonomije, Master iz političkih nauka, poliglota, otac i deda bivši ministri i savetnici, brat na Vol Stritu i povrh svega čovek koji je obišao svet nastupajući kao pevač jermenske tradicionalne muzike. Pomislio sam, „pa šta ćeš ti čoveče ovde, zašto nisi neki predsednik, ministar ili ambasador?“. Međutim, kako je on sam rekao „Brader, ja sam oduvek želeo samo jedno, a to je Vin Čun“.

Iza te fasade učenjaka i umetnika, krije se jedan potpuno drugačiji, mističniji i neverovatniji svet borilačkih veština, filozofije i ljubavi prema umetnosti borbe. Ispostavilo se da je on majstor Vin Čun-a sa preko 10 godina iskustva, čak je zbog toga u jednom trenutku napustio posao predavača na Univerzitetu u Jerevanu želeći da peva i da se „tuče“. Deda je povukao veze i namestio mu „tezgu“ da podučava ruske specijalce-početnike borilačkim veštinama i sistemima samoodbrane. Na kraju je 2018. napustio pevanje i odlučio da se otisne u postojbinu Vin Čuna, tragajući za tajnama veštine.

Distrikt Gaoming, Fošan, bio je epicentar okupljanja lokalnih majstora Vin Čun-a tog Septembra 2018. godine. Uhićen i pun života, Artak, sa svojom verenicom Anuš, potpuno je poremetio koncepciju manifestacije svojim prisustvom. Zajedno sa kineskim prijateljem, prišao je grandmasteru u nadi da će mu ovaj uslišiti molitve i pristati da ga podučava. Majstor u svojim 50-im godinama promrmljao je nešto na kineskom nakon čega je svetina od oko stotinak ljudi počela da se smeje. Pomalo arogantno i podcenjivački, učitelj mu je potom saopštio da želi bezobraznih 1000 američkih dolara mesečno za podučavanje. Jermenin je to odbio rekavši da prvo treba da ga testira na kojem je nivou pa tek onda da govore o zelembaćima. Artaku je sve bilo jasno kada je čiča-majstor počeo da mlatara rukama i da ga blago udara demonstrirajući veštinu i superiornost. Nakon par jačih udaraca probudio se ponos kod kavkaskog majstora nakon čega je, onako u farmerkama i majci sa kragnom, skočio i prihvatio borbu. Usledio je šok. Nekoliko munjevitih bum-tras poteza bacilo je velikog majstora na zemlju na opšte zaprepašćenje prisutnih. Nekoliko puta. Ključala krv Jermenina probudila je aždaju pa je onako besan skočio i na publiku tražeći borbu. Srećom, Anuš kao dobra vila ugasila je požar i sve je ubrzo vraćeno u normalu. Uzvrtelom Artaku prišao je ošamućeni čiča-majstor sada sa kontra ponudom. Pozamašnih 400 juana (50 EUR) po satu za Artaka kao učitelja Vin Čuna u njegovoj prestižnoj školi. Glat odbija. Kako je rekao – „Brader, ja nisam došao zbog novca već zbog znanja“.

Nakon još par neuspešnih epizoda potrage za znanjem, još par premlaćivanja nadobudnih i podcenjivačkih mastera, odlučio je da se prihvati posla tičera engleskog. Nesrećan, poražen bio je spreman da odustane od svega nakon godinu dana ali kako to obično biva, sreća strefi kada se najmanje nadaš, obično u kafani. Na istom mestu gde smo nebrojeno puta prijatelj Artak i ja „čitali knjige“, početkom Oktobra 2019. upoznao je lokalnog majstora Vin Čun-a sa kojim deli iste poglede i pasiju prema ovoj veštini. Nedugo potom, stiže mi poruka na Wechat-u koja glasi – „Brader, pozvan si na manifestaciju koju organizuje moja škola“. Moj beloruski prijatelj Maks i ja, neslutivši šta je po sredi, dolazimo na dogovoreno mesto samo da bi saznali da je Artak postao drugi čovek poznate škole Vin Čun-a u distriktu Šunde u Fošanu. Prvi red, „VIP“ loža, Max, ja i oduševljeni Kinezi posmatramo uzdizanje jednog stranca u Kini i rađanje Jermenskog Ip men-a.

Autor: Milan Lišančić