Neko mora u predsedničku fotelju

Čačak – Doba kada vreme leti, a Čačani ga tako malo imaju na raspolaganju mora da posluži kao prava prilika da se podvuče „debela“ crta, saberu svi jesenji dometi i podbačaji. Navijači su jedva dočekali da se smire i opuste, baš dobro su istrošili nerve i iscedili dušu.

Neko će posle svega što nije slutilo na dobro reći da su Zebre na kraju zagrizle sladak kolač, od mogućih devet  osvojile sedam bodova, otvorili vedriji prolećni vidik od poznog leta i čitave jeseni. Drugi, pak tvrde da je to dvosekli mač. Ako se slučajno ponovo dogodi „Prva liga“, a može da se izbegne i Morava će biti mala da ih sve opere. Baš sve u taboru Čačana čeka pakao, a strpljivi, objektivni i realni u sportskim razmišljanjima, poštujući zdravu fudbalsku logiku kažu da se ništa strašno neće dogoditi i ako Borac ispadne iz elitnog društva.

Prvi deo prvenstvene trke za bodove, pet kola duži od proleća koje za superligaše počinje već u februaru obeležio je previše skroman učinak. U okruženju svi imaju kristalno jasnu sliku o stanju u klubu, kažu dobro, moglo je biti i mnogo, mnogo gore. U Borcu ne tinja već gori, a većina stvari reševa se po sistemu „uradi sam“. Ko bi u ovom trenutku želeo, tačnije uopšte hteo da preuzme ulogu vatrogasca, ili spasioca kad vojska na terenu, vojskovođa na klupi nemaju  komandanta i fudbalski Generalštab sa ambicijama da se najpre preživi kako bi  nove borbe koje uskoro slede bile obojene pobedničkim mentalitetom. A Čačane zaista očekuje pravi rat u nastavku prvenstva. Problema na sve strane, ništa neobično za naše fudbalske (ne)prilike, ali kao u Borcu nigde.

Milenku Kostiću vlasniku Kompanije „Auto Čačak“ ne pada na pamet da prošeta do stadiona iako još uvek bez njegove finansijske injekcije ne preostaje ništa lakše od proricanja sudbine Borca. Tako je juče jedan od dvadesetak, ko će ga znati koliko već, neisplaćenih ličnih dohodaka zaposlenih u klubu „legao“ na račun zahvaljujući nekada generalnom sponzoru i uplati od 700.000 dinara. Nije zaboravio ni mališane radnika na gradskom stadionu, obradovao ih novogodišnjim poklonima.

-Pametovali su ljudi koji na račun Borca nikada nisu uplatili 100 dinara. Kao da im je zmija u džepu. Sva obećanja završila su se, naravno  na praznim pričama. Poigrali su se sa velikom sportskom institucijom, finasijski najstabilnijim klubom u Srbiji u vreme dok sam bio generalni sponzor. Savest mi je čista, ne vidim sebe u tom  društvu – bez namere da promeni mišljenje samouvereno poručuje Kostić

Očekuju se i konkretni potezi gradskog rukovodstva na čelu sa Milunom Todorovićem nekadašnjim igračem Borca. Iz budžeta se u klubu mogu nadati većima sredstvima. Lepo zvuči, ali od kolike će pomoći biti, videće se uskoro. Sadašnjost obećava, ali samo obećava dve opcije budućnosti, radosnu i setnu. Koja će prevagnuti zavisi od nekih novih ljudi spremnih da ugase nagomilani gnev, postave se kao pravi sportski kritičari, izbrišu mnogo toga, manje sumnjaju više veruju, ne plaše ih novi teški zadaci, koji baš žestoko odzvanjaju velikom dozom strepnje.

Čačanska fudbalska javnost željno iščekuje Skupštinu kluba, izbor predsednika, članova UO, organizaciju pa makar bila na mnogo nižem nivou od superligaškog. Do skoro nije se moglo ni pretpostaviti ko bi mogao udariti rukom o sto, a drugog izbora nema, počeo od nekog ko zna kolikog minusa. Počelo je i da se licitira sa imenima, ali su konkretna rešenja još uvek u nekoj gustoj magli. Čačanima preostaje da nagađaju, ali sve više šire priču o tri kandidata za novog predsednika. Jedni tvrde da će u vruću fotelju ponovo Predrag Teofilović Tofija nekada visoki funkcioner FSS i FSRZS i predsednik Borca, drugi na vrhu piramide opet vide aktuelnog predsednika srpskoligaša Poleta iz Ljubića Predraga Milivojevića, koji je takođe svojevremenio bio predsednik Borca, a treći, takođe nekadašnjeg generalnog sekretara  Tomislava Savića. Može se sve uraditi gotovo idealno, ali opet… Prst na čelo morali bi da stave pojedinci iz prethodne gradske vlasti koji su „oterali“ Kostića, uz slogan da imaju mnogo bolje rešenje.

Mladen Dodić na klupi je zamenio Ljubišu Dmitrovića. Po pitanju igračkog kadra nije ga čekalo mnogo rebusa, znao je šta podrazumeva njegov dolazak u Borac.

-Problemi sa kojima se suočio i moj prethodnik Dmitrović nastali su u letnjem prelaznom roku i pripremnom periodu. Momci koji su prošli kompletan trenažni proces mogli su da izdrže napornu jesen. Drugi su često bili van stroja zbog povreda, igrački fond se „praznio“, neminovnost su bili slabiji rezultati i skroman plasman – kaže strateg Čačana Dodić.

Primena starog dobrog pravila, kolektivne igre, možda je jedini „zakon“ koji je u redovima Borca primenio Dodić. Dovoljno.

-Nemamo asova, primorani smo da maksimalno koristimo što nam je preostalo, izraženu crtu kolektivnosti. Vratila se na kraju pozitivna energija, a u takvoj atmosferi u svlačionici i terenu i pojedinci dolaze do izražaja. Golman Mišić šansu je dobio u poslednja dva kola, iskoristio je na pravi način, Mihajlović je podesio nišanske sprave kada je to bilo najpotrebnije, Tijago je morao da se seli u vezni red, na bočne pozicije, u špic i  uvek je bio na visini zadatka. Od takvih kombinacija moramo pobeći u nastavku, podrazumeva se dobro odrađenim prelaznim rokom.

Borac je u deficitu u svim linijama, pokazala je to jesen kada su kartoni i povrede krojili tim.

–Svako mesto u timu mora biti duplirano. Šta više, ako nas neko ove zime napusti moramo brzo reagovati i angažovati adekvatna pojačanja. Momci koji su jesenas imali manju minutažu, biće ustupljeni drugim klubovima, ili slobodni u izboru nove sredine. Vremena nema mnogo, pre polaska u Ohrid moramo kompletirati tim za proleće – jasna je poruka šefa stručnog štaba Mladena Dodića.

Želje su jedno, a realizacija u ovom trenutku predaleko. Zbog neizmirenih obaveza prema nekadašnjim igračima i trenerima, a nažalost tačna informacija o dugovanjima jedino se može dobiti od disciplinskih organa FSS, Borac će po ustaljenoj praksi opet hvatati neki poslednji voz.

Sportski žurnal/ Miroslav Ristić