NIKOLA TESLA:Vazda ostajem SAMO SRBIN i ništa više

Poreklo Nikole Tesle nikada nije bilo sporno, bar ne onima koji se ceo svoj naučni vek bave životom i radom velikog pronalazača, čije se ime pojavljuje podjednako na beogradskom aerodromu, na čuvenom automobilu Ilona Maska, ali i na najavi nastupa rok benda iz Sakramenta pod tim imenom ili među klincima s neta koji su, čak i pre mejnstrima, shvatili kome treba da duguju zahvalnost za kliktanje i struku.

Teslino poreklo i ime nisu bili sporni ni 1931. godine kada je bio na naslovnoj strani Tajma. Ali, s vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručni pokušali da potkrepe svoje tvrdnje o tome da je veliki pronalazač bio podjednako ponosan na „svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“, i da je u stvari sve vreme bio isključivo Jugosloven ili samo – kosmopolita. Tako se na društvenim mrežama na talase, kao nedavno, povede polemika da li je on ikada izričito govorio o svom poreklu kao srpskom, pa je nedavno kao dokaz u nekoj hrvatsko-srpskoj ili srpsko-hrvatskoj polemici (opet) citirano Teslino pismo VladkuMačeku u kojem veliki naučnik govori kako je „podjednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“. Dovoljno da se (opet) ustalasaju nacionalistički duhovi na mrežama.

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji rade u njemu, Nedeljnik je, kako bi jednom zasvagda stavio tačku na „naš“ ili „vaš“, dobio uvid u dokumenta u kojima se Tesla izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke „svojoj braći“ rasutoj po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao – Srbin.

Činjenica da je Tesla rođen u Smiljanu u Lici ne govori mnogobez istorijskog konteksta: bila je to granična oblast Austrijskog carstva koje je od 1867. preraslo u Austrougarsku monarhiju, a Smiljan je od 1918. bio u sastavu države Jugoslavije i tek od proglašenja nezavisnosti države Hrvatske 1991. postao njen deo. Za svog života je Tesla bio državljanin Austrije, pa od 1867. Austrougarske, a od 1891. državljanin SAD. U etničkom i religioznom smislu bio je pravoslavni Srbin, a tako je i zaveden po rođenju (pogledati krštenicu) i po smrti (opelo je držao srpski prota u Njujorku).

Ipak, kako nikada nije krio da je Srbin, u nekim situacijama toga doba bilo je posebno važno naglasiti. Proučavajući dostupnu građu, autori Svetislav Lj. Marković i Bratislav Stojiljković, u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, pominju koliko je za tadašnji srpski narod bilo važno da prenesu vesti o „srpskom Edisonu“ i njegovom uspehu u svetu.

U njegovoj biografiji je neizbežno pomenuti da mu je otac bio „srpsko pravoslavni sveštenik Milutin Tesla“, koji je, kako se navodi u članku, „pre deset godina umr’o u Gospiću kao proto. Mati mu je Đuka rođ. Mandića, udovica uzorita među popadijama srpskijem. Živa je, dakle dočekala je slavu svoga sina. Uzgred budi rečeno, vrijedna ova starica, i ako ne zna čitati ni pisati, znade n.pr. iz narodnih pjesama, iz ‘Gorskogvijenca’ i t.d. recitirati čitave partije…“ Tesla je, prema rečima autora, znao da recituje Bajrona, Šekspira, Getea, ali i LazuKostića, Šilera, Zmaja, Branka, Njegoša, Leopardija…

Sam Tesla je, prema rečima stručnjaka, 1919. godine, u časopisu Moji pronalasci objavio seriju autobiografskih priča, gde pominje anegdotu iz Pariza i trenutak kada na pitanje recepcionara hotela u kojem je odseo „koja je njegova titula“, kaže da je „ona najveća moguća“. „Viša od kraljevske, ja sam Srbin.“

Prilikom jedine posete Beogradu 1892. godine, kao već svetski priznat naučnik, imao je posebnu poruku za srpski narod:

„Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više… Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može ikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao.“

Dalje je Tesla okupljenima govorio o „iskonskoj borbi naših predaka na Kosovu“, i zahvalio im sledećim rečima:

„Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju. U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam – kao što vidite i čujete – ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svijetu.“

Izvor: Nedeljnik