Održana promocija knjige „Venac za oca” Vesne Kapor
Niz majskih programa koji se dešavaju u okviru 56. Disovog proleća, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” započela je u sredu, 8. maja promocijom knjige „Venac za oca” Vesne Kapor. O knjizi su govorile mr Ana Gvozdenović i autorka, a autentični vokal Mine Matijašević uz klavirsku pratnju Aleksandra Popovića oplemenio je ovo izuzetno veče.
Vesna Kapor je rođena u Nevesinju, studije srpske književnosti završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu i već godinama uređuje književni program beogradskog SKC-a. Ona piše prozu i poetsku prozu za koju je više puta nagrađena, između ostalog nagradama „Laza Kostić”, „Miloš Crnjanski” i „Kondir Kosovke devojke”. Zbirku lirske proze „Venac za oca” koja je izazvala značajnu pažnju čitalačke publike, ali i književne kritike. objavila je prošle jeseni u izdanju Srpske književne zadruge.
Autorka je srdačno pozdravila publiku rekavši da Čačak doživljava kao svoj drugi zavičaj, a da je put tom toplom osećaju da je među svojima otvorio njen deda Dušan Zubac. On je ostavio svedočenje o prolasku kroz Čačak ratne 1943. godine tokom internacije u nemački logor u kome piše: i svaki od nas koji preživi ovaj rat, neka ne zaboravi čačanski doček, kad ga put nanese, neka se zahvali za pomoć ovim rodoljubima koji nas pomogoše u teškim danima naših života. Vesna Kapor se u nastavku predstavila čitanjem odlomaka iz najnovije knjige pokazavši zašto se njen pripovedački glas – zreo, samosvojan, lirski i duboko emotivan – izdvojio iz višeglasja savremene srpske književnosti.
O knjizi je govorila mr Ana Gvozdenović, urednica u časopisu „Povelja” koji objavljuje Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva. „Zbirkom priča Venac za oca Vesna Kapor nastavlja tematsko-motivska i poetska istraživanja započeta u svojim prethodnim knjigama. Prepoznatljiva lirska proza, na tragu Crnjanskog, posvećena temama zavičajnosti, seoba, nedavne istorijske prošlosti Srba, odnosima sa bližnjima, ali i priči i pričanju, te snazi reči – čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. Ne bežeći od emocija, ali i čuvajući se puke sentimentalnosti, Kaporova uspeva da u svom stvaralaštvu postavi važna egzistencijalna pitanja: smrti, seoba, rata, egzila, ljubavi, preljube, gubitka…”
Citatom Reči su male. Reči su nestalne. Reči su krhke. I nedovoljne. A opet, reči su jedino mesto gde svet počiva, voditelj Olivera Nedeljković je završila program skrećući još jednom pažnju na moć reči u današnjem hipermodernom, merkantilno orijentisanom svetu koji je sveden na vizuelno i pojavno.