OTVORENA IZLOŽBA POSVEĆENA ARHITEKTI MIHAJLU MITROVIĆU

Drama građenja Mihajla Mitrovića
Povodom velikog jubileja – 100 godina od rođenja čuvenog arhitekte Mihajla Mitrovića u Galeriji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Disˮ otvorena je izložba posvećena njegovom liku i delu u petak, 7. oktobra. Sadržajnu postavku „Arhitektonsko nasleđe Mihajla Mitrovićaˮ potpisuje autorski tim koji čine Snežana Marjanović i Katarina Nedimović Zatežić iz Udruženja „Arhizonaˮ. Na samom početku programa publika je imala priliku da vidi kratak film, koji je ujedno i bio uvod u priču o znamenitom čoveku, priznatom u svetskim krugovima umetnosti graditeljstva.
Autori izložbe su želeli da se na jedan simboličan način oda priznanje najpoznatijem čačanskom arhitekti, urbanisti, profesoru, predsedniku Akademije arhitekture, kolumnisti „Politikeˮ Mihajlu Mitroviću. To su, između ostalog, učinili i time što su ostvarili kontakt sa Mitrovićevom ćerkom Minom Glogovac koja je emotivnim govorom tokom izložbe potvrdila koliko joj je važno to što se u baš Čačku obeležava ovaj značajan jubilej. Vrednost arhitektonskog nasleđa čoveka koji je živeo „dramu građenja” oslikala je i mr Katarina Grujović Brković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.

Šta sve čini sadržajnu postavku kao i ključne elemente koji su izdvojeni na 15 plakata velikog formata, čiji dizajn potpisuju autori i Marija Pešić iz „Arhizone”, a koji obiluju podacima o najznačajnijim graditeljskim rešenjima stambenih i drugih objekata, zanimljive biografske podatke koji su osvetlili period Mitrovićevog ranog detinjstva, kao i njegovu sklonost i interesovanje za literaturu i putovanja publici je predočila bibliotekar Tanja Vuković.
Na izložbi su, takođe, zastupljeni i crteži, projekti, fotografije i drugi eksponati koji otkrivaju kakva je ličnost bio čovek koji je imao dva počasna doktorata, najprestižnija domaća i veliki broj međunarodnih priznanja. O tome da li je i koliko bilo teško iz bogatog Mitrovićevog opusa izdvojiti najznačajnije i šta je bila ideja vodilja prilikom pripremanja ove izložbe ukazali su autori, inače i profesori Tehničke škole Čačak i osnivači Udruženja „Arhizona”. „Pokazujući samo deo njegovih projekta hteli smo da prikažemo raznolikost njegovog delovanja i snagu ideja, principijelnost i doslednost, predani rad za opšte dobro. To su bile Mitrovićeve vodilje i želimo da ih usvoje i buduće generacije, ali da ih i mi živimo”, kazala je arhitekta Snežana Marjanović.
Katarina Nedimović Zatežić je zahvalila širokom timu ljudi i ustanovama koje su pružile podršku prilikom planiranja postavke i odabira materijala: „Mitrović je zaslužio da mu se Čačak na neki način oduži ovakovom izložbom, a mi posebnu zahvalnosti dugujemo svima koji su nam za pružili pomoć da je realizujemo. To su, pored Istorijskog arhiva u Beogradu, ustanova kulture u Čačku, Grada Čačka kao pokrovitelja i prof. dr Aleksandra Kadijevića i stručni saradnici Ivana Đolović i Snežana Čvorić, potom Mišo Stevanović, kao i Jana Popović, Anja Terzić i Strahinja Đurakić, studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu kao i učenice Tehničke škole Čačak Jana Parezanović, Simona Nikolčević i Anka Radosavčević koji su izradili odgovarajuće makete.”
Ipak, ono što je osim graditeljskog i spisateljskog rada činilo najznačajni deo Mitrovićevog života zasigurno je porodica – supruga Jelena, ćerke Ana i Mina, unuci Đorđe, Gavrilo i Miloš. U svom zavičaju po očevoj liniji, inače akdamska slikarka i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti Mina Glogovac je u emotivnom obraćanju kazala da iako je očekivala da će Beograd obeležiti ovaj jubilej da joj neizmerno drago što je to zapravo učinio Čačak „to što sam ovde prisutna je na neki način vraćanje mog duga Čačku, ali i to što Čačak vraća dug mom tati je posebno, pa ću završiti njegovim rečima – to je fantastično.”
Takođe, ova postavka prikazuje i arhivsku građa, zajedno sa eksponatima koji se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda, u okviru Legata Mihajla Mitrovića. U vitrinama su izloženi i njegovi publicistički radovi, stručna literatura i još mnogo drugih značajnih dokumenata, a veliku podršku autorima je pružio i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo. Direktor Zavoda Katarina Grujović Brković je prilikom otvaranja izložbe rekla: „Ono što je Mitrović ostavio kao svoje delo, kao svoju zaostavštinu prilikom povezivanja rada na rekonstrukciji i dogradnji brojnih objekta širom Srbije i na izgradnji novih objekata u blizini utvrđenih nepokretnih kulturnih dobara je nešto što je obavezujuće ne samo za službu zaštite već za sve nas koji baštinimo ono iz prošlosti kao naše sopstveno nasleđe, a što čini i deo našeg identiteta.”
O tome da je Mitrović uneo novi duh u arhitekturu u posleratnim godinama i da je to trajalo gotovo sedam decenija svedoči i Milanski časopis „Domus” koji ga je proglasio jednim od najznačajnih arhitekata u drugoj polovini 20. veka. Gotovo da nema značajnijeg priznanja u zemlji i inostranstvu a da ga Mihajlo Mitrović nije dobio, osim zvaničnog priznanja od svog rodnog grada. Jedna ovakva izložba i aktivnosti koje će je pratiti u narednih dva meseca, radionice i predavanja, a koje se odvijaju u organizaciji Udruženja „Arhizona” i realizuju uz podršku Grada Čačka i ustanova kulture svakako na nekin način vraćaju taj mali dug. Ono što je arhitekta Mitrović za svog života isticao i sa čim je želeo da bude upoznata i šira javnost je to da je ipak od nekolicine Čačana, preduzeća i ustanova i u najturbulentnijim vremenima dobijao podršku i poštovanje, a to su bili: Preduzeće „Ratko Mitrović” Čačak, časopis „Gradacˮ i na prvom mestu čačanska Biblioteka.
U muzičkom delu programa učestvovale su učenice četvrtog razreda srednjih muzičkih škola iz Kragujevca i Čačka: Dunja Krsmanović, Lenka Vujanić i Jana Stolica, a izložba „Arhitektonsko nasleđe Mihajla Mitrovićaˮ će biti otvorena do 7. novembra u Galeriji Bibliotek