,,PAKRAC“-tamna strana unutarnjih pristaništa
„Пакрац” – тамна страна унутарњих пристаништа
Роман „Пакрац”Владана Матијевића представљен је чачанској публици у самој завршници 25. „Штампане речи”у петак, 1. марта у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис”. Осим аутора,о вероватно најбољем роману објављеном на српском језику протекле године, говорио је и Предраг Петровић, књижевни критичар и професор Филолошког факултета у Београду.
ПриликомотварањановезградеГрадскебиблиотке у Чачку 2019. годинеВладанМатијевићјеказаода „писциширомсвета и даљепишу, алистварностпревазилазимашту и најмрачнијег и даједанашњиписацприморанда у свомделуублажавастварносткакобимуфабулаизгледалареално.” Оверечиподсећајунаатмосферупромовисаногромана, пасечини, какојеистаклабиблиотекар МаријаРадуловић која је и водила програм, даје „Пакрац” и тадајепостојао. У истојбеседиписацјетомприликом „ореолместазалечењедуше” доделиојединоБиблиотеци.
Роман „Пакрац” посвећен је једном универзалном питању, тј. феномену зла који се сагледава на егзистенцијалном, друштвеном, психолошком, политичком и коначно метафизичком плану. Како је истакао Предраг Петровић,Матијевићев јунак је „део богате галерије јунака који се суочавају са злом које буја у њима самима, од Андрићевог Мустафе Маџара, преко Булатовићевих јунака до јунака претходних Матијевићевих дела”. Говоривши о особености приповедачког поступка он је казао да „писац обликује јунаке који су ишчашени, померени, измештени, које друштво гура на маргину, јунаке који се суочавају са злом у свету и злом у себи и то јунаке који говоре у првом лицу, који исповедају своју животну причу, те читалац спознаје свет из њихове визуре”. Жанровски одређујући романПетровић је закључио да је то понајвише психолошка, али и политичка прича као и да припада и једном особеном жанру који се формирао у 20. веку – београдском роману, нагласивши да аутори из унутрашњости могу боље, занимљивије и провокативније да сагледају урбани простор Београда. А на питање да ли има светлости у овом делу, критичар је одговарио да се „у филмској имагинацији, каталогу филмова и књига које јунак чита, и у потреби за уметношћу, може препознати зрно светлости и један дискретан хуманистички ангажман и апел за емпатијом овог јунака”.
У свет и атмосферу „Пакраца”, чија се радња углавном одвија у Булевару краља Александра испред пијаце „Ђерам”, аутор је увео прочитавши неколико одломака. Матијевић је говорио, између осталог,и о функцији парола и флоскула које протагониста чује на улици и у медијима, а потом их узвикује попевши се на своју плаву хоклицу са које боље сагледава пролазнике и простор.
О стваралаштву писца из завичаја, од усхићења које је пратило прву написану песму, преко упловљавања у свет прозе, па до романа који су се један за другим низали, праћени и овенчавани наградама, али и о томе шта је Матијевић неколиким приликама говорио о писању и себи, публика се подсетила кроз биографску видео-белешку, коју је припремила библиотекар Тања Вуковић.