Planinari Novog Pazara posmatrali Evropu sa vrha Elbrusa
NOVI PAZAR – Nikada im ne pada na pamet da se osvrću unazad, uvek s ponosom gledaju daleko, daleko napred. Za „junake planinskih vrhova“ uvek važi isto pravilo. Mir i zadovoljstvo puni njihova srca korak po korak, sat po sat, dan po dan krenu u osvajački pohod kilometarski visokih ciljeva ne bi li postali „vladari topline“ ledenih vrhova, puni vedrine i ponosa sve do trenutka kada počnu da „očajavaju“ što ponovo moraju u podnožje planine.
To isto nezadovoljstvo i ne „tinja“ previše u njihovim razmišljanjima, jer su u kolekciji želja preostale još samo tri neostvarene ambicije. Više od polovine gromada pod vedrim nebom, večitim snegom i ledom već je arhivirano. Dok se uskoro i oni dogode planinari PK „Sandžak“ prepričavaće najnovije uspomene, u klupski i lični notes upisati svaki detalj o prijateljstvu i bratstvu ekspedicije, koju, izvesno je drugarststvo i podrška nigde tako uspešno ne spajaju kao u planinarstvu.
Zaista, takvog meraka nikada dosta, a osvajači poslednjeg u nizu, najvišeg vrha Evrope Elbrusa (5642 metara) na Kavkazu na momente se prisećaju i već osvojenih Kilimandžara (Afrika), Akonkagve( Latinska Amerika), Denali (Aljaska). Polako se kuju planovi za nova, za njih uvek dostižna, ostvarenja.
„Najmanje razmišljamo o „prizemljenju“. Veličanstven je to osećaj za svakoga od nas koji osvoji vrh džinovskih planina. Pričom teško, ili gotovo nikako ne možete opisati taj doživljaj“, iskreno, sa dozom oduševljenja kaže Mirsad Jandrić.
Mirsad Jadrić na vrhu Elbrusa
Po zanimanju farmaceut, uvek zadovoljan, raspoložen, ispunjen pozitivnim razmišljanjima nijednog trenutka ne razmišlja da pomešanim emocijama priča i o „planinarskoj azbuci“ koju je kao sarajevski student dobro savladao na Jahorini, Romaniji, Igmanu, planinskim vrhovima u blizini olimpijskog grada.
„Tada sam i zavoleo planinarstvo i nikako ga ne mogu porediti sa bilo kojim sportom. Da sam na početku, apsolutno ništa ne bih promenio u izboru. Osećate se zaista ponosno na više od pet hiljada metara nadmorske visine, toliko da sve drugo pada u zaborav. I zahtevne pripreme, puno slobodnog vremena koje bi mogao utrošiti na odmor, još više uloženog novca“, i dalje u svojoj priči ne skriva ponos do sada ostvarenim dostignućima Mirsad Jandrić.
Za osvajače najviših planinskih vrhova na zemlji potrebno je mnogo više od ljubavi prema planinarstvu?
„To se iznad svega mora voleti, a onda slede i mnogi detalji bez kojih se ne sme ni razmišljati o ostvarenju cilja. Pohod ekspedicije na vrh u zavisnosti od konfiguracije terena, vremenskih uslova, ali i mali milion drugih detalja traje između 15 i 60 dana. Za taj „put“, sportskim žargonom, potrebna je kvalitetna ekipa koja uvek razmišlja pozitivno i pobednički“, kaže Jandrić.
I tako redom. Samo prividan mir vratio se među planinare, članove ekspedicije, posle osvajanja Elbrusa. Tako će biti do novog skupa i pohoda na tri preostala svetska planinska masiva.
Istorija tri planinarska kluba svakako je bogatija za još jedan, 5642 metara, osvojen vrh.
Do njega su dospeli Mirsad Jandrić, Selmo Sadović, Sead Muminović (PK „Sandžak“) i Ivan Kovačević (PK „Dunav osiguranje“- Beograd).
Ali, ništa manje nije vredan i podvig najmlađeg člana ekspedicije Vukašina Andrejića. Zaustavio se na 5200 metara nadmorske visine. A, njegova želja uvek će biti ravna očevom (Ilija Andrejić, PK „Kamena Gora“- Prijepolje) podvigu, osvajanju Mont Everesta.
Ekspediciju je organizovala „Služba vodiča Planinarskog saveza Srbije“.
Izvor fotografije: Mirsad Jandrić i Ivan Kovačević
Izvor: Kuća Dobrih Vesti/Marina Trmčić