Porodica Brković iz Trbušana primer vrednih i uglednih srpskih domaćina

Čačak – Vreme krade dane, dani kradu vreme.  U toj poslovičnoj krađi zadovoljstvo je izdvojiti baš svaki od 365 u godini kada uvek gostoprimljivi i za divljenje vredni domaćin Danilo „Dačo“ Brković iz Trbušana pronađe malo „slobode“ kako bi ispoštovao svakog gosta.

Ništa novo za sve koji poznaju jednog od najvećih i najpoznatijih povrtara u čačanskom kraju. Nema bojazni da će „sedeljka“ i priča koja često odluta u nekom drugom pravcu, najčešće do sportskih tema biti prekinuta žurbom da se što pre obiđe „samo“ desetak hektara imanja pod plastenicima punim paradajza, zelene salate, ili voćnjaka sa ajdaredom i zlatnim delišesom.

Pronaći neku optimističku priču o našoj poljoprivredi, kažu ništa teže. I dalje „naše selo“ i njegove vredne žitelje neko uporno „vuče za nos“ pokušavajući da pobegne od istine. A, dobro znaju, oduvek su to bili najčestitiji ljudi koji hrane Srbiju, a njihova ulaganja i trud uvek se moraju poštovati. Red  je.

Tragajući za istinom i odgovorom na nebrojeno pitanja, od Danila Brkovića uvek možete čuti jednu verziju, isti zaključak.

–Opstaju samo oni koji znaju cilj, puno rade i ulažu, konstantno proširuju proizvodnju. Lutanje u poljoprivredi pa i megalomanske ambicije mogu da proizvedu jedino nesagledivu štetu. Ne beži Dačo i od kritika koje se obično ne čuju, ostanu negde po strani bez namere da se pronađe rešenje. Nadležno ministarstvo i grad moraju uvek pružiti pomoć, a ona kao po pravilu, koje niko nije napisao izostaju u trenutku kada je  proizvođačima najpotrebnija. Tako je protekle zime u Trbušanima čak 19 plastenika „zatrpao“ veliki sneg. Šteta je procenjena na oko 300.000 evra, a niko nije našao za shodno da odgovori našim zahtevima za pomoć – za PressLider priča o svojim, ali i  problemima svojih meštana Brković.

Dodatni problem za naše povrtare predstavlja i bescarinski uvoz.

-Ako želimo da nam prioriteti u izvozu budu poljoprivredni proizvodi moramo zaštititi naše proizvođače. Nažalost veliki problem predstavlja roba uvezena  iz Albanije. Zbog povoljnije klime brži je period sazrevanja, jeftinije je povrće, pa je naše tržište preplavljeno paradajzom, salatom, većinom prizvoda koja stižu sa albanskih polja.

Ukupna površina koju Danilo Brković obrađuje sa 10  do 20 radnika  u zavisnosti od godišnjeg doba i obima posla iznosi 10,5 hektara. Uz svojih 7,5, tri su pod „rentom“. Otkriva i veliku tajnu uspeha u ovom rudarski teškom „zanatu“.

-Edukovanje u povrtarstvu je neminovnost. Svakodnevno obilazim kompletno imanje. Radnici znaju svoj deo posla, ali ja moram znati mnogo više od njih. Ako su oni poslušni i vredni, a jesu, rod i kvalitet mora biti na zadovoljavajućem nivou.

Od cifara da se „zavrti u glavi“. Brković uvozi sadni materijal, a 95.000 sadnica paradajza, letnje i zimske salate proizvodi sam. Godišnja proizvodnja dostiže oko 400 tona. Većina završi na tržištu Crne Gore, Hrvatske, Slovenije. Najveći kupac salate je „Deleze“.

-Uz dobre klimatske uslove, organizaciju, potrebno je puno rada i ulaganja. Uz malo više razumevanja za poljoprivrednike, površine pod ovim kulturama sigurno bi bile udvostručene – kaže Brković koji je izgradnjom dve hladnjače kapaciteta po 60 tona zaokružio proces proizvodnje.

Kod „Dača“ nikada nije bilo tajni, pa i kada su u pitanju saveti za mlađe generacije koje bi se posvetile istom poslu, ali i kupce.

-Kada je klimatski pogodna godina samo jednom zaštitom možete očekivati odličan rod. Ova, nije bila takva, zahtevala je tri zaštitna ciklusa zbog velike vlage i ogromnih temperaturnih razlika. Provetravanje je u svim uslovima, neophodno, možda i ključno. Dilema kojom se lažno obmanjuju kupci, jedino se može otkloniti istinom,  što su pokazala i istraživanja. Paradajz pod plastenikom nije „otrovniji“ od rasada koji je posađen pod vedrim nebom. Šta više mnogo je bolje zaštićen od negativnih sunčevih zraka.

Na površini većoj od 10 hektara nije lako zapaziti i krupne detalje, ali obilazak dva hektara jabuka ajdared i zlatni delišes, punih kao grozd  i za „Dača“ predstavlja ništa manji izazov, od fudbalskog terena, mnogo kraćeg, gde se ipak pogledom na protivnički gol i mrežu video kraj.

-Kompletan rod, oko 100 tona izvozi se u Rusiju. Tržište je zahtevno, svakodnevno se prati period od cvetanja  do branja. Kupacje strog, a  mora biti zadovoljan.

I tako jedna porodična tradicija u kući Brkovića traje više od jednog veka. Naravno nije ni nalik današnjem vremenu u kojem se ipak sa mnogo manje muke stiže do željenog cilja. Danilov deda Milutin je davne 1912. kao sedmogodišnjak, skupljao ogranke drveta, prodavao ih u Čačku na pijaci kako bi kući doneo brašna i soli. I otac Miroslav je sa  samo godinu dana više od jutra do mraka vreme provodio u njivi. Posao u „Autoprevozu“ napustio je kako bi se posvetio stočarstvu. Dvostruki je rekorder u proizvodnji mleka 1990. i 1991. godine. Odlučio se da proda deset „grla“ u vreme kada je tržište ličilo na putnike kojima ni kompas ne bi bio od koristi –četiri litra mleka za litar kisele vode. Baš suludo. Bez oca je Danilo ostao 2000-te, nažalost bez brata Vlada pet godina kasnije. Jedanaest godina su zajedničkim snagama krenuli u „izgradnju“ poljoprivrednog giganta, „širili“ proizvodnju.

Danas Danilo „Dačo“ Brković ima veliku pomoć majke Milke, supruge Ane, ali i podršku i razonodu od sina Nikole (5), ćerke Dunje (3), još jedno naslednika dvomesečnog Vlada. Sa njima je i sinovica Magdalena (13).

Pogled na porodičnu kuću, dvorište, proizvodne kapacitete budi samo reči divljenja. Radnike ceni i poštuje, uzvraćaju na identičan način.. Baš kao što to čini i Dačo kada počne još jednu omiljenu, fudbalsku priču. Razočaran je što je nestalo „njegovo“ vreme kada su Trbušanci nosili dres Poleta. I to, više nego uspešno igrali u srpskoj ligi. Danas Trbušani sa 5.000 žitelja i dalje imaju fudbalski klub koji Dačo pomaže, ali… Na utakmice sve ređe odlazi. Odabere tek poneki duel Borca, čiji je dres takođe nosio. Uz bogatu igračku karijeru Brković je bio i trener i direktor Poleta. Postoji, ipak nešto preče u čemu Danilo „Dačo“ Brković igra više nego uspešnu rolu uglednog srpskog domaćina, u povrtarstvu i voćarstvu.

           Foto: PressLider

Izvor: PressLider