Posmrtni ostaci dva srpska vojnika preneti u Čačak
Čačak – U našem gradu je u nedelju, 22. aprila 2018. godine, uz verske i vojne počasti Vojske Republike Srbije izvršen prenos posmrtnih ostataka dva pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO), Jaroslava Milutinovića i Radosava Radonjića iz sela Jezdina, u kriptu novog hrama Uspenije Presvete Bogorodice.
Hram, čija je gradnja započeta 1991. godine uz pomoć srpske političke emigracije i lokalne samouprave, namenjen je žrtvama komunističkog terora.
Srpska pravoslavna crkva je jedan dan u godini (22. april) posvetila stradalima u Jasenovcu i svim logorima i stratištima u Drugom svetskom ratu. Zato je ovaj dan, kada se podsećamo na masovna stradanja svojih predaka, primeren za sećanje i molitvu za spasenje duša stradalih u masovnim zločinima komunista posle rata.
Jaroslav Milutinović i Radosav Radonjić su tipični primeri komunističkog ratnog zločina. Kao srpski vojnici i rodoljubi bili su pripadnici JVuO zakletih pred Bogom, Kralju i Otadžbini. To je nakon dolaska komunista na vlast bio veliki greh koji se plaćao glavom. Ta zakletva je došla „glave“ mnogim pripadnicima JVuO (najviše Srbima), kako tokom rata od strane nacista i fašista, okupatora i domaćih izdajnika (ustaša, domobrana, balista i dr.) tako i ništa manje nakon rata od strane komunističke okupacione vlasti.
Jaroslav Milutinović, rođen 1915. godine u Jezdini. Odrastao je bez oca, Svetislava koji je život položio za odbranu otadžbine u borbi protiv Austro-ugara kao vojnik čuvenog 10 pešadijskog Takovskog puka. Jaroslav je služio kadrovski rok u vojsci Kraljevine Jugoslavije – kraljevoj gardi. Izbijanjem ustanka mobilisan je u čuveni Jelički četnički odred Jugoslovenske vojske u otadžbini i učestvuje u borbama protiv okupatora. Bio je običan vojnik i nije imao nikakav čin. Tokom rata obezbeđivao je bolnicu u selu Jezdini. Krajem 1944. godine uhapšen je od OZN-e i sproveden u istražni zatvor u Čačku. Odbio je zahtev nove vlasti da učestvuje u streljanju svojih saboraca kraj Morave, a to mu je bio uslov da bude pušten iz zatvora. Zbog toga februara 1945. beži iz zatvora i krije se sve do novembra 1945. godine. Radosav Radonjić, rođen 1918. u selu Maskova, opština Ivanjica. Napad nacista na Kraljevinu Jugoslaviju dočekao je kao vojnik u redovnom kadru u Ljubljani. Učestvovao je u odbrani otadžbine, izbegao zarobljavanje, peške preko Hrvatske i Bosne vratio se u Čačak. Kao vojnik, koji je dao zakletvu Kralju, priključuje se četničkim jedinicama Jugoslovenske vojske u otadžbini, odredu u selu Jezdini. Dolaskom komunista na vlast na jesen 1944, plašeći se odmazde zbog svoje pripadnosti JVuO, krije se sve do novembra 1945. sa Jaroslavom Milutinovićem.
Tokom rata nisu učinili nikakav zločin, niti bilo kakvo drugo krivično delo. Opkoljeni od komunističkih snaga početkom novembra 1945. godine, Radosav Radonjić i Jaroslav Milutinović se nenaoružani predaju tzv. „oslobodiocima“. Nisu sprovedeni u istražni zatvor u Čačak, već su odlukom lokalnih partijskih i vojnih rukovodioca, njihovih komšija, odvedeni u pravcu planine Jelice, upregnuti u volovska kola, usput bodeni bajonetima i noževima i na kraju surovo usmrćeni u šumi, u Pridvorici (potes Pridvorički potok Gornja lipa) 6. novembra 1945. godine.
Krajnje surov način egzekucije potvrđen je od strane državnih organa Republike Srbije (Viši sud Čačak, Javno tužilaštvo, PU Čačak) nakon izvršenih rehabilitacija (2008, 2010), ekshumacije 17. oktobra 2017. i posebno nalazom sudskog patologa iz Beograda. Materijalni dokazi o načinu izvršenja egzekucija od strane komunističke vlasti toga vremena jasno pokazuju da je njihovo nedelo bilo protiv svih međunarodnih zakona i konvencija. To su bili ratni zločini, zločini protiv čovečnosti.
Ekshumaciju nastradalih Jaroslava Milutinovića i Radosava Radonjića izvršila je „Komisija za obeležavanje i evidentiranje svih tajnih grobnica na teritoriji grada Čačka“ uz pomoć GO Ravnogorskog pokreta Čačak poštujući sve zakonske propise Republike Srbije, uz sadejstvo Višeg tužilaštva Čačak, PU Čačak i forenzičkih stručnjaka.
Porodice nastradalih su izrazile želju da se ostaci nastradalih polože u kriptu novog hrama, koji je i podignut za tu namenu, tj. žrtvama komunističkog terora. Vojne počasti su na zahtev Komisije iz Čačka odobrene od strane nadležnih vojnih vlasti. Posmrtne ostatke su nakon verskog obreda, uz činodejstvovanje sveštenstva SPC, u kriptu hrama ispratili porodice nastradalih, pripadnici Ravnogorskog pokreta i prisutnih građana.
Gradski odbor Ravnogorskog pokreta Čačak izražava zahvalnost „Komisiji za obeležavanje i evidentiranje svih tajnih grobnica na teritoriji grada Čačka“ i gradonačelniku Čačka g-dinu Milunu Todoroviću, na konkretnoj pomoći oko uređenja kripte u hramu. Posebno se zahvaljujemo Vojsci Republike Srbije, koja je po prvi put ukazala počast nastradalim pripadnicima JVuO, koja im po Zakonu o izjednačavanju u pravima dva antifašistička pokreta i pripadaju.
Ovaj događaj, po mnogo čemu istorijski, nažalost nisu propratili mediji sa tzv. nacionalnom frekvencijom i pored urednog poziva od strane Komisije.
Gradski odbor Ravnogorskog pokreta Čačak će i dalje svesrdno i u skladu sa svojim mogućnostima pomagati gradsku „Komisiju za obeležavanje i evidentiranje svih tajnih grobnica na teritoriji grada Čačka“.
Predsednik GO Ravnogorskog pokreta Čačak
Aco Đenadić