PRCOMANIJA  

 

Dobro došli u zemlju Prcomaniju. Ne znam kako ste uspeli da je nađete, kada je golim okom postala nevidljiva na svim mapama, ali drago nam je što ste tu. Molimo vas da se lepo smestite, iako nam godinama nije mnogo toga cvetalo, iako se broj stanovnika smanjuje, bar su se stanovi gradili na svakoj livadi.

Molimo vas, pod obavezno, da se ne svađate sa ljudima koji su već ispred kontejnera zauzeli mesto u redu, ipak imajte na umu da smo mi domaći, te imamo i sve prednosti! 

LJUDI U PRCOMANIJI

Ubrzo ćete ukapirati zbog čega su u Prcomaniji svi ljuti, namračeni i zbog čega svaka druga osoba priča sama sa sobom, a često se i svađa. Sve ovo vam je bilo neobično i čudno kada ste došli, ali dok se čovek sam ne uveri u nešto, teško da poveruje. Takođe ćete se uveriti u tačnost naše priče, da će vas svi „udaviti“ besedom o nezaposlenosti, besparici, jadu i bedi, čak i kada ih samo pitate gde se nalazi neka ulica. Ujedno će vas u toj kuknjavi, prijatno iznenaditi broj automobila na ulici. Ukoliko se zagledate, ukapiraćete da na jednog čoveka „ide“ jedan auto. I dalje vas uveravamo da niko, ali niko ne vozi na solarnu energiju. Tako ćete lakše poverovati da se pre odričemo parčeta ’leba, nego vožnje autom. Vrlo teško se odričemo i mobilnih telefona. A za isključenja struje, bogami, umemo da zamahnemo metalnom šipkom, cepanicom ili krvoločnim i izgladnelim kerom. Eto, takav je narod u Prcomaniji.

NE PITAJTE ZA KRIZU

Već smo vam rekli da ne pitate za zakorovljene njive, livade i napuštena sela, a vi se opet iznenađujete. Pitate zašto kukamo da nemamo da jedemo, a gajimo korov? Pa od tog silnog korova ne možemo da uzgajamo pasulj, niti beli luk, a o krompiru da ne pričamo. Sva sreća da postoje zemlje koje gaje ove čudne biljke pa možemo da uvezemo komotno. Čudite se kako to da u celoj Prcomaniji niste videli stada ovaca, koza ili krava? Pa zašta će nam te živuljke, kada mesa ima u svim zemljama, pa otkupimo koliko nam treba, a ove naše seljake koji ih gaje, sačekamo na prvom ćošku sa aflatoksinom ili „plavim jezikom“.

Zamolili smo vas da nam u crkvu ne dirate. Vas pridošlice ne treba da interesuje kako je blagajnik neke tamo naše crkve pokupio milion evra, vredno skupljenih za godinu dana i nikom ništa. Mislim na nevraćene pare. Šta vas briga odakle toliki novci u crkvi? Šta vas uopšte briga što naše crkve nemaju cenovnik usluga pa sami propisuju takse za sa’rane, venčanja i ostale ceremonije? Već ste počeli da sabirate da se izdaju fiskalni crkveni računi, koliko bi to parica bilo u kasici prasici države, ali džaba.

Upozorili smo vas takođe, da vi niste zaduženi da razrešavate ljubavne afere naših uvaženih vladika, i da se pitate kako su napravili palate koje ste viđali samo na fotografijama. Uvek volimo da krivična dela nazovemo lepšim imenima, to ćete brzo ukačiti.

PRCOMANSKI MINISTRI

No, jasno nam je da ćete u Prcomaniji najviše biti zatečeni osobama, koje mi zovemo ministri. Najviše će vas raspametiti da pojedini opstaju u svakoj vlasti i da istu kritikuju gde i kako stignu, da se tuku sa novinarima i opravdavaju kraduckanja. Nemojte da se iznenadite što je jedan, baš takav (bivši), najvećoj sili na svetu omogućio da rudno bogatstvo Prcomanije koristi koliko joj je volja, za bednu nadokandu. Mada, imamo mi i mnogo ministara, koji baš žive kao „bubrezi u loju“. Oni su nam posebno omiljeni soj ljudi, koje godinama pažljivo uzgajamo i štitimo od svih nedaća. Njima niko ništa ne može, čak ne možemo ni da vratimo ono što su Prcomaniji na finjaka uzimali.

Verovatno ste u šoku što uvodimo mere štednje, a čuli ste sve ovo, mada vas upozoravamo da ne znate sve, jer biste u tom slučaju pobegli odavde glavom bez obzira. Ipak, mislimo da goste ne treba preterano uplašiti, bar na neko vreme.

Gomile ljudi koji danima, nekada i mesecima, stoje po ulicama su nam pojava na koju smo se navikli, pa je najbolje da i vi to što pre uradite. Takođe, što pre ukapirate da pojedini nemaju pojma šta rade na dobro plaćenom poslu, da od nepismenih i neobrazovanih postaju dobro plaćene face, da se švaleri i švalerke voze službenim kolima, da invalidski penzioneri u neko doba postaju funkcioneri, uštedećete vreme na nerviranje.

Imaćete mnogo toga da vidite. Nešto će vas oduševiti, a nešto rastužiti. Ali ne brinite, sve je to normalno u Prcomaniji. Ujutru obavezno da potegnete ovu našu domaću rakiju, ali onako, pun cug, naročito onih dana dok jurite neke papire… i mirni ste, bar koji sat. Ne može ništa da vas iznervira. Vodite računa da potežete, kako osetite da prethodna doza popušta. Nemojte posle da kažete da vas nismo upozorili.

DOBRE DUŠE PRCOMANIJSKE

Ali, oduševićete se koliko smo ljubazni i predusretljivi, što će vam potvrditi hiljade Kineza, koji su postali više domaći, nego mi. Dopašće vam se koliko imaju prodavnica, gotovo da ćete pomisliti kako se isključivo oni bave trgovinom. Verujemo da će se ubrzo u njima pojaviti dobro očuvani, polovni bubrezi, kao i banke sperme. Naravno da će na svemu biti uredna deklaracija na kojoj piše PRC, a kako drugačije usred Prcomanije.

Mada, u njima nikada nećete naći najprodavaniju robu u Prcomaniji. Guzice! One se prodaju na svim mogućim i nemogućim mestima, a po potrebi. Dobra je stvar što jedna ista guzica može da se prodaje beskonačno puta, tako da su mogućnosti da završite nešto za sebe, takođe beskonačne. U suštini, samo morate da shvatite da se takva vrsta trgovine obavlja isključivo zarad sopstvenih, sitnih interesa. To što posle cela Prcomanija ispašta što su tamo neki političari prodali guzice, ne pitajući nikoga, je takođe nešto na šta smo se navikli.

Ipak, želimo vam dobrodošlicu u zemlju Prcomaniju.

Zemlju u kojoj su hrastovi bitniji od lečenja dece.

Zemlju u kojoj siromašni rade za one koji ne znaju šta će sa parama.

Zemlju u kojoj školujemo mlade da bi negde daleko u belom svetu postali priznati stručnjaci.

Zemlju u kojoj istrage za one zaštićene traju dok ne zastare.

Zemlju u kojoj najviše znaju oni što nikada nigde nisu radili. Zemlju koja je u veliki kofer (hm, čuli ste za onaj „Kofer“), zaključala sve nekakve glupave afere o krađama, podmetanjima i ostalim izmišljotinama.

Zemlju u kojoj godinama čekamo da neko progovori.

Zemlju u kojoj su guzice najprodavanije roba, jer podobna guzica, čuda može da napravi.

02. 11. 2014. Kolumnista https://www.kolumnista.com/prcomanija/