PREDRAG PREVO VUČIĆEVIĆ

 Predrag Vučićević Prevo ,rodjen je 1937. godine u Kumanovu, gde mu je otac Adam bio komandant puka Vojske Kraljevine Jugoslavije. . Po izbijanju Drugog svetskog rata, porodica se preselila u očevo rodno mesto – Ostru kod Čačka. Prevo je osnovnu školu i dva razreda gimnazije učio u Čačku, a zatim prešao u Geodetsku školu u Beograd, gde je i maturirao. Kao geometar radio je u Državnom zavodu za osiguranje i reosiguranje (sada ZOIL „Dunav“). Tada počinje da trenira košarku, najpre u Borcu.

Za prvi tim Železničara zaigrao je 1958, zajedno sa Ćamilom Đeloševićem, braćom Joksić i drugima. Igrao je nekoliko sezona sa promenljivim uspehom, pa 1968. postaje trener prvog tima Žela i na njegovoj klupi ostaje punih 22 godine. Bio je prvi profesionalac u ovom klubu. Sledeće, 1969. godine jedno vreme ekipu je predvodio Milutin Kovačević – Mićo Gus, pa kada su kola krenula nizbrdo Prevo se vratio na klupu. I na njoj ostao sve do 1989, kada je u 52. godini života zauvek napustio trenerski posao. Ukupno 22 prvenstva!

Kao trener u jednom klubu apsolutni je rekorder u čačanskoj košarci, a pitanje je da li mu je neko ravan i u jugoslovenskim okvirima. I pored brojnih ponuda da trenerski posao radi u nekim jugoslovenskim i inostranim klubovima, Železničaru je ostao veran do kraja. Često je pored seniorskog tima trenirao i mlađe selekcije, pa je tako vodio i Želove juniore 1969. kada su postali prvaci Srbije. Prevo je u dva navrata bio selektor železničke reprezentacije Jugoslavije, koja je učestvovala na evropskim prvenstvima nacionalnih železničkih selekcija u Vroclavu (Poljska, 1976.) i Brestu (SSSR, 1980.). Pod njegovom trenerskom palicom u seniorsku košarku su ušla dva najslavnija igrača Železničara – Dragan Kićanović (sa 15 godina) i Radisav Ćurčić (17). Imao je hrabrosti da pruži šansu mnogim mladim igračima da debituju u prvom timu, a neki od njih su to u potpunosti iskoristili: Vlade Androić, Radomir Šljivić, Draško Vučetić i Savo Kovačević…

Predvodio je „dečake sa stanice“ u sezoni najvećeg uspeha (1975/76), kada je osvojeno prvo mesto u istočnoj grupi Druge savezne lige i igrane kvalifikacije za ulazak u najviši rang. Pored dugogodišnjeg trenerskog posla, njegov značaj se ogleda i u savremenom organizovanju kluba i uključivanju u rad svojih košarkaških učenika (Petronijević, Bohinjac, Biorac). Po prestanku trenerske karijere bavio se organizacijom rada kluba i bio njegov prvi direktor, kao i ugostiteljstvom. Voleo je ljude i prema njima bio blag i tolerantan. Trudio se da pomogne svima kojima je pomoć trebala. Bio je harizmatičan, privlačio je ljude sa malo reči i pun duha, pa su za njega vezane mnoge anegdote, koje se i danas prepričavaju na košarkaškim terenima. Važio je za boema i hedonistu, čoveka velikog talenta i malih ambicija. Sa suprugom Zoricom, pravnicom, dobio je kćerku Katarinu (1978). Dobitnik je značajnog republičkog priznanja – Majske nagrade (1988.) i Nagrade za životno delo koju mu je dodelio Čačanski glas (2001.) i drugih priznanja. Preminuo 8. novembra 2002. u Čačku, gde je i sahranjen. U znak zahvalnosti za sve što je uradio za Železničar, tradicionalni turnir u basketu, koji se u Čačku organizuje od 1988. od 2003.

Tekst:Duško Radišić Lejča

Foto:Arhiva KK,,Železničar“Čačak

Tekst je u okviru medijskog projekta,,Čačak sinonim za košarku 2″

,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *