Reči srpskog sveca izgovorene pred smrt najbolje nas uče šta znači smirenje
Vukašin Mandrapa je mučenik koga su zverski ubile ustaše u Jasenovcu januara 1943. godine.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1998. godine, Vukašin je, kao ispovednik, unet u Imenoslov Srpske pravoslavne crkve.
U Jasenovcu je Starca Vukašina, koji nije bio mnogo star, ali je krijući se po šumi sav bio zarastao u već prosedu bradu, januara 1943. godine, pogubio ustaša Žil Friganović. To stradanje je opisao doktor Nedo Zec, jedan od preživelih logoraša.
Ustaški zlikovac Friganović, videći Vukašina, postarijeg seljaka, kako spokojnog lica i s nekim nedokučivim mirom posmatra strašno klanje svoje pravoslavne sabraće, dovede ga preko reda pred iskopanu jamu.
Tu su od ranog jutra klali i bacali nevine žrtve. Ustaša je bio rešen da Vukašinu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne “Živeo Pavelić”.
Kako Sveti Vukašin nije ništa odgovarao, nego je samo mirno i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sekao jedno po jedno uho i nos. Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne klikne Paveliću, Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja i polako i razgovetno rekao: “Samo ti, sinko, radi svoj posao!”
Ovaj odgovor i zračeći nebeski mir sa već krvlju pokropljenog lica Svetog Novomučenika razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isekao srce, preklao mu grlo od uha do uha i onda ga nogama gurnuo u jamu. Mučitelj ubica je ubrzo poludeo i sve ispričao u logorskoj ambulanti doktoru Nedu Zecu, koji je ovo kasnije i zapisao.
Svetog mučenika Vukašina vernici poštuju kao novomučenika. Njegova freska je naslikana u Manastiru Svetog Arhanđela Gavrila u Zemunu i takođe u skitu Jovan Do kod Ostroga.