Rudarski „hleb sa sedam kora“ za neustrašive žene
Kada kažete rudar, prva asocijacija većini je muškarac pod šlemom sa lampom koji kopa u utrobi zemlje. Dakle, klasično muško zanimanje.
Međutim, u borskom kombinatu bakra, od oko pet hiljada radnika, petinu „drži“ lepši pol. I odskoro 900 zaposlenih žena, polovina radi direktno u proizvodnji, predano i vredno, ne prigovarajući smenskom i radu u teškim uslovima.
Slađana Trailović, Milena Knežević i Dubravka Stanković svakodnevno u borskom kombinatu bakra, kao i brojne njihove koleginice, pokazuju da nam rodna ravnopravnost i nije tako daleko. Jer, rudarski „hleb sa sedam kora“ u majdanpečkom Rudniku bakra zarađuje stotinu žena rame uz rame sa svojim kolegama. Istina, ne voze teška vozila, ne upravljaju bagerom i bušilicama, ali predstavljaju deo lanca u kojem nema slabih karika. I kao u pesmi Vlade Divljana „one rade u rudniku i život im nije lak“, ali bez obzira na to vredno rade poverene im poslove ne prigovarajući smenskom i radu u teškim uslovima.
Foto: Danas.rs
– Moja neostvarena želja je da naučim da upravljam bagerom. Teška vozila me ne privlače, to prepuštam drugima, ali bager, to bih baš volela – kaže Slađana Trailović (43), jedina žena dispečer u Rudniku bakra Majdanpek koji posluje u sastavu RTB Bor.
Posao dispečera fizički nije težak, mada podrazumeva odgovoran rad za koji treba biti odmoran i spreman jer zahteva veliku koncentraciju, stabilnost i smirenost.
– Nakon toliko informacija koje se prime i proslede, pošto treba ispratiti svaku mašinu, svako vozilo i o radu, a posebno eventualnim problemima, izvestiti sve koji o tome treba da budu obavešteni, ponekad se oseti umor i iscrpljenost. Ali, ne toliko da se posao ne obavi kako treba. Pošto sam jedina žena u smeni, kolege se trude da mi olakšaju posao, da pomognu i to je ono na čemu sam im zahvalna. Uz kolegijalnost, solidarnost je posebna odlika rudara koju moje kolege pokazuju u svakoj prilici, zbog čega sam, naravno, ponosna, ali i srećna što radim sa njima, priča Slađana, pri tom otkrivajući da joj ne nedostaju mali ženski razgovori, ali joj zasmeta kad uhvati sebe da je nesvesno prihvatila tipično muški izraz, što je posledica rada u potpuno muškom okruženju.
Na kriveljskom površinskom kopu četiri godine radi Milena Knežević, po struci rudarski tehničar. Ona u najvećem borskom rudniku rukovodi primarnim drobljenjem rude i sistemom transportnih traka kojima se ruda, kroz tunel, odvozi na deponiju. Odatle ide dalje na sekundarno drobljenje, mlevenje i flotiranje, pa se slobodno može reći da od Mileninog pogona počinje priprema rude da se iz nje izvade bakar, srebro i zlato. Svakoga dana rudarski kamioni, damperi, natovareni sa oko 200 tona rude prilaze čas jednoj, čas drugoj rampi i pod njenim pogledom, uz tresak i prašinu, sručuju tovar u snažne čeljusti drobilice. Milena sa prstom na alarmu pazi da se ne omakne veća stena ili zalutali komad metala koji bi se zaglavio i oštetio drobilicu. Čim tako nešto uoči, crvenim signalom daje znak vozaču da odmah zaustavi kipanje. Kad se istovari, kamion odlazi po novi tovar, a Milena u svoje blokče upiše njegov broj i turu.
– U proseku je po 80-ak tura u smeni, a jednom smo istovarili čak 102 – kaže ona, sada već pogledom prateći niz kazaljki, displeja i dugmadi na pultu. Prati, kaže, amperažu motora i tako zna kako rade trake.
U hemijskoj laboratoriji Topionice od dvanaestoro zaposlenih, sedam su pripadnice lepšeg pola, a „dirigentska palica“ je u rukama Dubravke Stanković, rukovoditeljke hemijske laboratorije u Topionici. Ovoj tridesetogodišnjoj Boranki, zaljubljeniku u hemiju, koju smatra jednom od najlepših nauka, njeno radno mesto i milje koji je svakodnevno okružuje su ostvarenje željenog sna jer „hemijske analize su san svakog hemičara“.
– Svakodnevni posao analitičara svodi se na smenske analize hemijskog sastava šljake, bakrenca, vlage u šarži i koncentratu. Analize su od presudnog značaja zato što od njih zavisi ceo tehnološki proces Topionice. Moj posao kao rukovodioca jeste da organizujem rad, uvodim nove metode za analizu šarže, koncentrata i svega što je potrebno za novu topionicu. Sa novim tehnološkim postupkom veoma se povećao i obim posla – rade se nove analize šarže, što je novina u odnosu na staru topionicu. Posao je istovremeno i veoma odgovoran, jer garantujete za rezultate po kojima se kreira i pravi bakar. Odgovornost je, takođe, velika i za njegov kvalitet – ističe Stankovićeva, koja svoj posao smatra lepim i interesantnim, kako kaže, „stalno vas tera da učite sve više i svakog dana saznajete nešto novo“.
Rudari Srbije juče su obeležili svoju slavu – Dan Svetog Prokopija.
Izvor:Danas