Sajdžija Risto Tešić, čovek zlatnih ruku
Užice. – Ponose se Užičani svojim Velikim parkom, divnim zelenim prostorom uz Đetinju u kome se generacije odmaraju, šetaju, bave sportom, sklonjeni od sivila betona u centru grada. Tu su uređeni travnjaci, igrališta, staze, sprave za vežbanje, šetalište uz reku, sportska dvorana, Ružića česma stara više od veka, bogatstvo listopadnih i četinarskih šuma…U tom zelenilu i lepoti manje se misli i na ove nevolje s koronom.
Ovde svakodnevno mnogi dolaze, a malo ih zna ko je prvi zaslužan što Užice ima ovakav prostor. Istorija beleži da je Veliki park podigao užički sajdžija Risto Tešić (1845.-1904.). Na to nas je ovih dana podsetio ovdašnji istoričar Milorad Iskrin, pominjući velike Tešićeve zasluge oko tog uređenog prostora, kao i pošumljavanja goleti pored Užica.
– Bio je sajdžija Risto čovek neumoran, sa mnoštvom umeća i zanimanja. Pomoćnik vojnog telegrafiste 1878. godine, vojni bolničar, poklisar crkve Svetog Marka u Užicu, vodeničar, baštovan, piljar, preparator ptica, drvodelja, građevinac, šumar…A pre svega vrstan sajdžija (mada je isprva imao problema da u varoši otvori sajdžijsku radnju), koji je održavao i sat na užičkoj Crkvi Svetog Đorđa. Radio je to uz mesečnu platu od 140 dinara, s vremena na vreme popravke vršio i na satu užičke osnovne škole. Ko ga pozove, popravljao je i drvene kućne satove sa kukavicom. Otuda su ga više znali po nadimku Risto kukavica – kazuje Iskrin, pa citira rukopis Tešićevog savremenika Miladina Radovića da je Risto pošumljavao goleti u vreme kad su Užice često mučile poplave:
“Risto Tešić, sajdžija, obrati se opštinskoj upravi i saopšti joj da se protiv vode, koja u varoš za vreme svake kiše uvlači krš i kamen, mora povesti briga i da ta rugoba mora da se spreči. Mislite da su mu to uvažili? Bože sačuvaj! A kad to vidi Risto, on se reši da počne sam koliko može i zna. Obrazuje jedan mali odbor, prvo poče saditi vrbe i trnje kuda se to primiti moglo. Iz semenja trine pošumljavao ogoljena brda i litice…“
Pored zasluga za podizanje Velikog parka, piše dalje Radović, sajdžija je zaslužan je i za obnovu stare crkve na Rakijskoj pijaci (nabavio novu krovnu konstrukciju, popravio zvonik), kao i za postavljanje temelja prvoj užičkoj hidrocentrali (nedavno je obeležila 120 godina postojanja). Po njegovom predlogu, umesto kamena sa ostrva Brač (koga su neki hteli) za temelj zgrade Užičke gimnazije s kraja 19. veka korišćen je ovdašnji kamen sa Zabučja, koji se posle pokazao dugovečnim i za druga zdanja u gradu. Tešić je bio uvažen u svoje vreme, odbornik u opštini, a poznavao je poznate: protu Milana Đurića, Jovana Đaju, Ljubomira Davidovića i druge. Postoji i podatak da je Risto imao osmoro dece, po četiri ćerke i sina.
Ali značaj Tešićevog dela za ovaj grad, napominje Milorad Iskrin, u savremeno doba se nedovoljno vrednuje. – O tom zaboravljenom velikanu sada još svedoči samo ulica u Užicu po njemu nazvana. I to s jednim pogrešnim slovom: na tablama piše Ulica Riste Tešića. A on se zvao Risto. Dakle treba Ulica Rista Tešića, tako se u Užicu muška imena govore i pišu – ukazuje Iskrin.
(objavila “Politika“ autor Branko Pejović)