Saopštenje SNS Čačak

Saopštenje Informativne službe Gradskog odbora Srpske napredne stranke Čačak prenosimo u celini:

Narod je najbolji sudija

Ono sa čim se u sam smiraj predsedničke izborne kampanje 2017. godine moramo složiti sa dvojom kandidata – Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem je konstatacija da je ova kampanja najprljavija od 1990. do danas. Samo, sa različite tačke gledišta.

To što se poslednje tri sedmice gotovo svakodnevno moglo čuti, videti i pročitati u brojnim medijima, kako elektronskim, tako i pisanim, su najgrublje laži, uvrede, obmane i neargumentovane optužbe na račun najvišeg državnog rukovodstva, prvenstveno na premijera Aleksandra Vučića i članove njegove porodice. U tom pravom medijskom linču, gde se nisu birala sredstva i metode, prednjačili su predsednički kandidati Radulović, Jeremić, Janković i Obradović, koji bestidno lažu građane i pokušavaju da svoju paniku zbog izvesnog izbornog fijaska maskiraju u oblandu tobožnje neravnopravne zastupljenosti u medijima. Istini za volju, ako bilo ko imalo realan pogleda, recimo samo čačanske portale, jasno će videti da te tvrdnje nemaju veze sa realnošću.

Janković i Jeremić idu toliko daleko da čak optužuju Evropsku uniju da, kako naglašavaju „ignoriše Vučićevu nedemokratsku politiku kod kuće, zarad mira na Balkanu“, tvrdeći da je upravo on jedini koji može da izazove nestabilnost u ovom delu Evrope. Valjalo bi samo da pojasne, ako je to moguće i ne kosi se sa zdravim razumom, kako neko može u isto vreme da bude garant mira i nosilac nestabilnosti.

Istinitost tvrdnje da je ovo jedna od najprljavijih kampanja u poslednje gotovo tri decenije dobili smo na konferenciji za novinare Vuka Jeremića. Za napad na aktivistu „Drugog kruga“ (ma šta to značilo) on je paušalno optužio aktuelni režim, rekavši da se nasilje i agresija projektuju sa vrha države. On se u isto vreme stavio u ulogu tužioca i sudije, koji je doneo odluku da je za sve loše što se dešava u Srbiji kriv Aleksandar Vučić, mada je u opisu samog događaja jasno rečeno da se radi o dvojici nepoznatih muškaraca. S druge strane, bez osude je prošlo to što je povređeni aktivista bio jedan od učesnika protesta ispred redakcije lista „Informer, a koji se bori, kako sam kaže, „protiv ovih novina i bljuvotina koje svakodnevno izlaze“. Da li to znači da svako ko je nezadovoljan izveštavanjem nekog medija ima pravo da protestuje ispred te redakcije i vređa ljude koji u njoj rade? Šta je sada sa slobodom medija i pravom na različito mišljenje? Da li to znači da aktivisti SNS treba da demonstriraju ispred redakcija „Blica“, „Kurira“, „Danasa“, B92… Naravno da ne, ali mi imamo hrabrosti i dostojanstva da to jasno kažemo.

Uostalom, konačnu reč o svačijem radu, ugledu, rezultatima i onome što čini za Srbiju daće narod već u nedelju. Neke će biti sramota šta su sve morali da izmisle i slažu zarad tričavih par procenata glasova. Srpsku naprednu stranku, njene koalicione partnere i budućeg predsednika države Aleksandra Vučića sigurno ne.