ŠKOLSKI BIBLIOTEKARI OBELEŽILI DAN POEZIJE

За све љубитеље поезије прославa лирског доживљаја света

За све љубитеље поезије 21. март је диван дан јер је проглашен Међународним даном поезије. Циљ обележавања овог дана је промоција читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света . На тај начин, открива нам се чињеница да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања. У иницијативи да се прогласи Међународни дан поезије, УНЕСКО је препознао начин да се изрази јединство у креативности људског ума.

Обележавањем Дана поезије скреће се пажња медијима и читавом друштву да поезија није застарео вид уметности, већ један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет и пронађе одговор на давно Хелдерлиново питање: ,, Чему песници у оскудно време?“

Свако књижевно дело је вишеслојна творевина. Поезија је најснажнији, најсубјективнији и најкомпликованији књижевни израз, а читајући поезију увек можемо да доживимо узбудљиву емотивну и интелектуалну пустоловину. Школски библиотекари ОШ „Душан Јерковић“ из Ужица Мирјана Радовановић Пејовић и Ана Дуковић обележили су други пут на исти начин Међународни дан поезије, с обзиром на то да је поезија свачија и да најбрже повезује, промовишући блискост и делећи изабране стихове свим колегама у школи. Свако је имао прилику да насумице изабере једну од спремљених песама, прочита је и задржи за успомену на тај дан.

С намером да заједнички прославе лирски доживљај света, библиотекарке су самостално правиле избор значајних, класичних и модерних песника, са идејом да речи ванвременских песника дотакну, помогну, зачуде… Поезија је субјективна, њу читамо, мислимо, осећамо. Она нам каже да застанемо, да се запитамо, удубимо, заиграмо звуком и смислом, звучањем и значењем.

Свако од запослених у школи накратко је одгонетао свој унутрашњи, али и спољашњи свет, у свакој песми могло се пронаћи нешто блиско и познато, а најчешће је читање пратио осмех препознавања, поистовећивања.

И ученици су имали прилику да се удубе у стихове на изложби публикација „Омиљене књиге песама за децу“. У ходнику испред школске библиотеке могли су да дају прилику поезији, да завире и пронађу нешто интересантно што ће им прирасти срцу. Чекале су их неке песмице из света маште, детињства, одрастања, које су први ненаметљиви и радосни кораци у откривању света.

Мирјана Р. Пејовић, Ана Дуковић