Šljivovica pije 80 odsto roda
Otkup šljive u gotovo celoj Srbiji je stao. Male količine ranih sorti i „stenleja“ izvezene su na strano tržište, deo će završiti na sušenju, dok će sav ostali rod – oko 80 odsto ukupnog roda, koji je ove godine po oceni stručnjaka oko 500.000 tona, završiti u kazanima za pečenje rakije, pišu Novosti.
Rod je, kako nam je rekao dr Nebojša Milošević, naučni saradnik na Institutu za voćarstvo u Čačku, ove godine dobar, a jedino je „stenlej“ zbog povećane vlažnosti poslednjih dana pretrpeo manje štete usled pojave truleži. Međutim, dodaje on, cena šljive veoma je niska – počela je sa 35 dinara, a pala je na 15 dinara po kilogramu.
Na cenu utiče dosta faktora. Ove godine je svom voću, sem malini, cena niska. Nekontrolisana proizvodnja, kao i nestalan kvalitet i kvantitet, posebno za inostranog kupca, uticali su na cenu – kazao nam je dr Milošević.
– Umesto da najviše šljive ide za sušenje, do 80 odsto, kod nas najviše ide za rakiju.
Ove godine otkup su otkazale i sušare. One imaju, kako nam je rekao Ognjen Rosić, vlasnik destilerije u Mionici, na lageru velike količine sušene šljive od prošle godine, jer je Rusija otkazala srpskim dobavljačima i okrenula se, zbog cene, Argentini, pa je naša ostala neprodata.
– Problem cena je sa svim voćem i njih diktira svetsko tržište – kaže Rosić.
– I sad otkupljujemo suvu šljivu, samo da je u punoj zrelosti, oko 15 dinara, i od nje pravimo rakiju i džem. Rakiju izvozimo u Australiju, Ameriku i Kanadu, a džem u Nemačku i Austriju.
Prema rečima Slavoljuba Pavlovića, voćara iz Dragodola kod Osečine, najtraženija je sada „madžarka“ šljiva, cena je i do 25 dinara, ali je nigde nema. Najbolje su prošli oni koji su imali ranu šljivu, „čačanku rodnu“, oni su mogli nešto i da zarade, jer je otkup bio od 15 do 18 dinara.
I dok pojedini voćari kažu da i dalje ima potražnje za šljivom, ali je nema više dovoljno, neki „jadikuju“ zbog lošeg otkupa. Naročito u višim krajevima, gde rod „stenleja“ tek dolazi. Po svemu sudeći, sva šljiva će završiti u rakiji. Tako će, prema procenama stručnjaka, ove godine u Srbiji biti proizvedeno od 20 do 30 miliona litara ljute rakije, i još toliko meke šljivovice.
RUSIJA, NEMAČKA…
Otkupili smo oko 1.500 tona šljive. Direktno smo proizvođačima od starta plaćali 19 dinara po kilogramu, što je korektna cena. Iako je na kraju otkup išao i do 12 dinara, mi cenu nismo spuštali – rekao nam je Vladimir Brkić, direktor hladnjače „Fruvela“ iz Lajkovca. – Najviše šljiva će završiti na tržištu Rusije i Nemačke.
PressLider