ŠOFERSKA JE PRIČA PREGOLEMA
Ekskluzivno za PressLider nova i zamiljiva priča u kojoj ćete uživati, još jedna u nizu doživljena priča Čačanina Milana Lišančića
Reči su vetar, apstrakcija, ne mogu se pipnuti, dotaći ni uhvatiti poput gelendera, kišobrana ili varjače. Međutim, reči mogu da bole, da nasmeju, rastuže, poremete, razbesne, one oblikuju svet, nauku, politiku, društvo, one razdvajaju, spajaju, svađaju i mire – oblikuju život. Prosto i jednostavno, reči su osnov na kojem počiva čitava prošlost, sadašnjost i budućnost čovečanstva i civilizacije. Jest i budet.
Život piše romane, jel tako? To je čini mi se isuviše opšta konstatacija. Romane i priče pišu i pričaju ljudi koji se kreću, žive, druže pa i svađaju, bulazne, lažu i varaju. Ali najvažnije je umeti slušati. E to je umetnost. Mnogo ljudi priča ali malo njih sluša. I tako dobijamo definiciju dobre priče – dobar slušalac i raspevano biće koje želi da podeli neka zanimljiva iskustva.
A gde ćete bolje priče od onih koje mogu da ispričaju šoferi, vozači, kočijaši, „vrtači đevreka“!? Kombinacija izuzetno teškog i napornog posla, hiljada pređenih kilometara i stotina i stotina ljudi koje su čuli, videli, sedeli sa njima, družili se. Idealno. E pa jedan takav vozač, Čačanin, u jednoj veseloj atmosferi ispričao mi je gomilu dogodovština od kojih spadaju uši. „Terajući“ autobus za mnoge turističke agencije obišao je celu Evropu pa je tako postao „hodajući roman“ a ja ću da ukradem ideju i atmosferu Džimu Džarmušu iz filma „Noć na zemlji“ (odličan film!) i da pokažem šta sve može da se desi „živom čoveku“.
Ruta: Beograd – Krf. Mesto: naplatna rampa kod Niša. Naš protagonista stoji kod policijske patrole, beo ko Kasper i razmišlja zašto je kosmos protiv njega dok „plavci“ pokušavaju da ga odvrate od nepromišljenih radnji po svoj život. Šta se desilo čoveče, aman!? Par sati ranije prilikom rutinskog „pit stopa“ na Eko pumpi kod Ćuprije naš heroj je zaboravio torbu sa firminih 10 hiljada evropskih novčanica. Bum. Kada je došao na naplatnu rampu da plati putarinu uhvatio se za struk ali torbice nije bilo. Posle par blagih nervnih slomova, šokova i srčanih udara, odlučio je da ostane tu i da nekako dođe do novca, dok je njegov bus nastavio dalje ka Makedoniji i Grčkoj. Usledila je neverovatna trka sa vremenom u maniru solidnog akcionog filma. Pozvao je pumpu i radnici su odmah konstatovali da je torbica tu. Jedan nervni slom manje. E sad kako doći do novca? Pokušao je pozivanjem taksista i drugih prevoznika ali se na kraju dogovorio sa kolegama iz Ohrida koji su takođe pravili pauzu na istoj pumpi kod Ćuprije. Nakon par sati novac je stigao, sve je bilo tu, a naš šofer se zahvaljivao policajcima što mu nisu dozvolili da skoči u obližnji jarak. Usledila je jurnjava za busom. Promenio je 7 prevoza da bi svoj autobus stigao kod prelaza Evzoni na makedonsko-grčkoj granici. Stigao ga je, seo i vozio dalje na Krf. Ko kaže da autobus ide samo na naftu. Ipak ide malo i na adrenalin.
Ruta: Beograd – Prag. Mesto: Prag. Teleportujmo se u Karlov grad, biser srednje Evrope koji je naš junak posetio XY puta u svojoj dugogodišnjoj šoferskoj karijeri. Na putu za Prag u autobusu se desila prosidba. Rekla je DA. Aplauz, sirene i ushićenje. Budući đuvegija obećava feštu u lobiju hotela za ceo autobus dok naš šofer prilazi polako Zlatnom Pragu. Nakon dolaska u hotel gosti iz busa polako su se skupljali u lobiju čekajući pićence u čast budućem uspešnom braku. Za šankom sede dvojica kolega vozači i ispijaju svoje pošteno zarađeno pivce i „kuliraju“ u tišini. Mladoženja je skoknuo do sobe po novac da plati čast a šanku prilazi buduća mlada vidno nervozna. Želeći da oraspoloži, još uvek, devojku i da razbije neprijatnu tišinu, naš junak onako jednim ozbiljnim tonom izgovara – „Pa čestitam, srećno“. E a onda je usledio šok! Ona odgovara – „Kakva bre sreća, ja sam ovde došla da opštim sa nepoznatim muškarcima za novac i da mi se nešto desi u životu“. Kolege vozači su raskolačenih očiju i u tišini popili svoje pivo i otišli na spavanje. Ipak mora sutra da se radi.
Ruta: Beograd – Beč. Mesto: Beč. Grad na lepom plavom Dunavu bila je jedna od omiljenih i stalnih destinacija prijatelja šofera. Nakon rutinski odrađene ture dobija poziv od agencije da bi trebalo da uzme rent-a-car i da pokupi na aerodromu jednog veoma važnog gosta sa dodatnim zadatkom da odvede gosta u obilazak grada. Ispostavilo se da je to bila jedna „hot“ gošća. „Picnut“, naočit i zgodan a povrh svega profesionalan odlučio je da spoji lepo i korisno i da pruži gošći nezaboravni obilazak Beča. Čekajući je u lobiju hotela da se dama pripremi u svojoj sobi, naručio je pićence kao aperitiv. Lepotica je sišla i tokom ispijanja belog vina iznenada počinje našem šoferu da masira noge. Opala. „Ja sam maserka i ako hoćeš mogu da te izmasiram kod mene u sobi“ reče ona. „Da“ – reče on. Telesne tečnosti su uzavrele a seratonin je prštao na sve strane. Došli su da vrata od sobe kada je naš mačo šofer levom rukom pokušao da otvori vrata. Ali samo je uspeo da se opeče. Vrata su bila vrela a iz sobe je počeo da kulja dim. Nekako je otvorio vrata i uleteo u sobu da vidi šta se dešava samo da bi shvatio da je lepa gošća ostavila upaljenu peglu. Maler. Ona je dobila drugu sobu a naš vozač je ostao da sa agencijom i hotelom „pegla“ situaciju i celo veče je spirao garež kao mačak nakon što upadne u odžak. „Šoferska je tuga pregolema“, jel da?
Mesto: Čačak. Nema destinacije. Nema putovanja. Korona. Nema veze, neka ovoga puta destinacija bude razgovor i još po koja dobra priča.
Autor: Milan Lišančić
PressLider