STOJAN KAČAR KALE
Stojan Kačar rođen je 8. maja 1941. u Foči gde mu je otac tada radio ka državni službenik. Svega 20 dana po njegovom rođenju otišli su u Srbiju i nastanili su se u Čačku, gde je Stojan završio osnovnu i srednju šumarsku školu, potom i Višu voćarsku, a zatim Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Otac mu je posle Drugog svetskog rata radio u Čačku, gde je bio šef u Upravi prihoda.
Kao i većina Palilulaca iz Čačka i Stojan Kačar voleo je druženje i sport. Već u osnovnoj školi počeo je da se bavi gimnastikom gde postaje juniorski reprezentativac države. Vežbali su u Sokolani.Kao vrlo talentovan učestvovao je na Spartakijadi u Berlinu 1957.godine. Leti je sa drugovima nosio džakove sa brašnom u čačanskom preduzeću „Žitopromet” i tako zarađivao za džeparac. . Bavio se i atletikom i skakao je u vis.
Košarku je počeo da aktivno igra 1959. na poziv trenera Borca Bola Denića, koji je zimi svoje igrače trenirao u čačanskoj Sokolani. U Borcu je igrao četiri sezone (1959-1962) u vreme kada je klub imao nekoliko neuspešnih pokušaja da se kvalifikuje u Prvu jugoslovensku ligu. Iz Čačka odlazi u OKK Beograd (1962). Ekipu, u kojoj je prva zvezda bio Radivoje Korać, napustio je jer su ga zamenili neposredno pred jednu utakmicu na turniru i gradu Vijaređo u Italiji. Seo je u voz bez karte, novca i pasoša i uz mnogo sreće doputovao do Beograda.
Potom je igrao odbojku za Jedinstvo iz Stare Pazove (1964) isa njima osvaja prvenstvo Jugoslavije.
Po okončanju služenja vojnog roka vratio se u Beograd i zaposlio u Instituti za zaštitu zemljišta u Topčideru i upisao postdiplomske studije. Na poziv košarkaša iz Čačka dolazi u KK Železničar u kome igra pet sezona (1967-1971). Bilo je to vreme kada su svoje karijere završavali Miodrag Marjanović i Tomislav Đelošević Ćamila, a započinjao Dragan Kićanović. Železničar je tada uspeo i da se kvalifikuje za Drugu saveznu košarkašku ligu.
Stojan Kačar je po dolasku iz Beograda u Čačak 1967. najpre radio kao novinar-reporter u „Radio Čačku” (emisije o selu), potom u PIK „Čačku”, gde je od 1968. postao tehnički direktor hidro-sistema za navodnjavanje. Vozio je i motor, ne samo zbog sporta već i prirode posla. Posle jednog pada slomio je nogu, tako da je 1971. prekinuo aktivno igranje košarkom. Međutim, i posle završetka igračke karijere ostao je vezan za košarku i čačanske klubove. U sezoni 1983/1984 bio je tehniko Borca i prvi pomoćnik Slobodanu Koprivici.Idući svojim osnovnim poslom u Prijepolje,primetio je jednog visokog momka(Vlade Divac),raspitao se o njemu kod prijatelja,stupio u kontakt sa njegovim ocem i u dogovoru sa Koprivicom ga dovodi u Borac na probu gde provodi deset dana.Conja napušta Borac i preuzima kraljevačku Slogu koja je te jeseni ušla uPrvu saveznu ligu.Glavni rukovodilac Borca je za tog momka rekao da,,se ispod njega ni novine ne mogu podvući kad skoči“ i momak od 212cm odlazi u Slogu iz Kraljeva kod Conje.O karijeri Vlada Divca se sve zna,tako da je ispalo da je taj promašaj o selektovanju igrača najveći u istoriji Borca.
Kačar je najveći deo života proveo u Čačku, u kome su pedesetih i šezdesetih godina pored košarkaških utakmica glavna zabava bile igranke, posebno one na „Želovom” terenu. Svirala se zabavna muzika, a Stojan je umeo da svira i bubnjeve. Na jednoj zabavi je upoznao i svoju buduću suprugu Milenu Glintić (1941). Ona je završila medicinski fakultet, specijalizirala pedijatriju i bila je načelnik Dečjeg dispanzera u Čačku.
Stojan i Milena Kačar dobili su dve ćerke. Aleksandra (1968) se u mladosti bavila karateom, završila je medicinski fakultet, specijalizirala neurofiziologiju i radi na Neurološkoj klinici u Beogradu. Predsednica je Udruženja za kliničku neurofiziologiju Srbije. Ima ćerku Sofiju. Katarina Kačar (1973) u mladosti se bavila košarkom u Železničaru, završila je medicinu, specijalizirala neuroradiologiju, radila u mnogim beogradskim klinikama, objavila niz naučnih radova. Trenutno radi u Kuvajtu
Tekst…Duško Radišić Lejča
Foto:Arhiv
Tekst je u okviru medijskog projekta,,Čačak sinonim za košarku 2″.
,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.