Studentska snaga bez partijskih knjižica
Užice – Počeli su iz fazona, da nešto pomere, da se glas mladih bolje čuje i veze akademaca sa zavičajem ne prekinu. Pre pet godina trojica samosvesnih Užičana u beogradskom stanu, danas snaga od 1.150 studenata, dobro organizovanih i vođenih.
Reč je o Uniji studenata Užica, temi mnogih razgovora u gradu na Đetinji. Jednoj od retkih organizacija kojoj stalno raste broj članova. Ovde se ni većina stranačkih odbora ne može pohvaliti ovako brojnim članstvom.
U nizu akcija unija se već pročula. Manifestaciju “Ljubini dani“ u čast “oca srbistike“ LJubomira Stojanovića nedavno su ovde uspešno organizovali. Konferencije, kreativne radionice, literarni konkurs “Moja budućnost u mom gradu“, žurke, pa i glasna borba za stipendije, protiv preskupih autobuskih karata za studente…Realna snaga koja se začas preko društvenih mreža organizuje i pokrene.
“Studenti, udružimo se u cilju popravljanja veza s rodnim gradom!“. “Udahnimo Užicu novi život!“. “Sami smo slabi, ali zajedno možemo puno!“. “Članstvo u Uniji studenata Užica nespojivo je sa članstvom u političkim partijama“…Ove i druge poruke čitamo sa letka ove unije koja je, kako piše, neprofitno udruženje studenata stvoreno sa ciljem zaštite, ostvarenja i unapređenja prava studenata.
Alfa i omega te organizacije je Užičanin Radovan Novaković(25), odlučan i rečit mladić koji u svakom govoru ostavlja utisak. Studirao je i uspešno završio (prosek 9,37) beogradski Pravni fakultet, sada je na master studijama, verovatno budući advokat. Njegova je zamisao osnivanje unije: oživeo ju je kao brucoš prava u Beogradu, zajedno sa kolegama sa studija i sugrađanima Markom Nikolićem i Konstantinom Marinkovićem. Baza im je bila i ostala neveliki iznajmljeni stan u beogradskoj Ulici Prote Mateje. Tih pedesetak kvadrata na početku im je bilo prostrano za sastanke i dogovore, sada i po 50 studenata ovde se tiska i stojeći sastanči.
– Svake godine, recimo, Pravni fakultet u Beogradu upiše četrdesetak studenata Užičana. Ostale fakultete još najmanje 200. Videli smo tada da su oni nepovezani, nedostaje im informacija i iskustava, međusobna pomoć, zajednički sadržaji. Rešili smo da ih okupimo i povežemo u uniju. Ne samo da budemo složniji, informisani, već i da se bolje povežemo sa Užicem, našim zavičajem. Pa, bude li mogućnosti, i da se vratimo u rodni grad kad završimo studije, pomognemo njegovom razvoju – seća se početaka Novaković.
Uspeli su u nameri, mnoge studente Užičane pridobili za te svoje ideje. Unija je stupila u aktivnosti, pročula se, postajala sve masovnija. Isprva su fakultetlije u Beogradu više znale za dobro organizovane Užičane koji se “čvrsto drže zajedno“ nego što su u Užicu čuli za uniju. No vremenom i nizom akcija dobar glas se proširio i uz Đetinju. Ne samo beogradski, studenti užičkog Učiteljskog fakulteta i Visoke poslovne škole, pa i akademci iz ovog grada na studijama u Kragujevcu počeli su da se učlanjuju u uniju.
– Nastojali smo da budemo društveno aktivni, a najvažnije nam je bilo da štitimo interese studenata Užičana. Tako smo u medijima reagovali kad je bivši autobuski prevoznik povećao cenu karte od Užica do Beograda sa 700 na 1.200 dinara, tražili da reaguje gradska vlast i cena se vrati, pa je na kraju snižena sa 1.200 na 850 dinara. U našoj akciji uspeli smo da osujetimo nameru užičke gradske uprave da drastično smanji broj studentskih stipendija, izborili se i za srednjoškolce(koji su od nas pomoć tražili) da za maturantski ples dobiju majice… Složni smo u akciji, a insistiramo da unija ostane politički nezavisna, bez članova bilo koje stranke. Anketom smo proverili raspoloženje našeg članstva za to i znatna većina je za distancu od stranaka. Takvo funkcionisanje možemo da priuštimo, jer smo kao organizacija finansijski nezavisni: izdržavamo se organizovanjem žurki u Beogradu i Užicu, od kojih deo prihoda koristimo za troškove rada unije. Takođe, konkurišemo i za projekte u kojima učestvujemo. Mi smo samoodrživ sistem – objašnjava Radovan, već petu godinu predsednik Upravnog odbora Unije studenata Užica, s tim što se sada kad je završio studije nudi organizaciji da imenuju novog prvog čoveka. To, ipak, ne ide lako, Novakovićev autoritet je poseban.
Snaga užičkih studenata pročula se i u institucijama, već uvažavaju ovu uniju i njene zahteve. Reče nam naš sagovornik da, koliko zna, ovakvih organizacija ima još ponegde u Srbiji. – Čuo sam za sličnu u Vršcu, a i Čačani su nedavno svoju studentsku uniju osnovali, savetovali smo ih šta da preduzmu. Sve s ciljem da se mladim ljudima, koji su uglavnom društveno neangažovani, vrati vera da mogu da utiču na donošenje odluka – kaže za naš list Radovan Novaković.
Politika / Branko Pejović