SVA ČUDA RUTE 66 Milenko Gordić iz Nove Varoši prokrstario je 47.000 kilometara po Americi

Nova Varoš – Milenko Gordić iz Nove Varoši prešao je više od 47.000 kilometara automobilom krstareći Amerikom punih 105 dana. Ostvario je, između ostalog, san mnogih – da prođe čuvenom Rutom 66, a svoje utiske sa puta prenosi za „Blic“.

Autoput Vila Rodžersa je jedan od najpoznatih na svetu. Ruta 66 je zvanično puštena u saobraćaj u Novembru 1926, a isključena iz sistema auto puteva 1985. godine, od kada je istoriski spomenik. Povezuje Los Anđeles i Čikago prostirući se kroz osam Američkih država (Kalifornija, Arizona, Nju Meksiko, Teksas, Oklahoma, Kanzas, Misuri, Ilinois) dug je 3.950km (2.451 milja). Ovo je moja priča o ovom neverovatnom putu.

Mnogi Rutu 66 nazivaju glavnom ulicom Amerike. Početkom 20. veka veliki broj stanovništva je sa istočnih delova prelazio na srednji i krajnji zapad u potrazi za boljim načinom života, što je ujedno jedan od glavnih razloga zašto je ovaj put izgrađen. Ljudi su se vremenom naseljavali duž rute, stvarali porodice, gradili gradove. Danas ih ima nešto preko četrdeset. Mnogi su i dalje naseljeni, neki su polunapušteni, a neki potpuno pusti. Ovo je put na kome vreme sporije teče, a negde je i potpuno stalo, to je ono što je čini jednom od glavnih atrakcija Amerike, pogotovu za one koji žele da osete i da se na trenutak vrate u duh 60-ih godina.

Uzbudljiv početak

Santa Monika plaža na obali Pacifika u Los Anđelesu jedna od glavnih atrakcija toga grada, a posebnom je čini to što se na njoj završava ili pak počinje Ruta 66. Hiljade turista iz raznih krajeva sveta dolazi da poseti to mesto i da napravi koju fotografiju pored znaka ovog čuvenog i nadaleko poznatog puta, česti su slučajevi kada morate stati i čekati svoj red za fotografisanje.

Dugo očekivani dan za ostvarenje jednog od dečačkih snova je došao, dobro raspoloženje, lista dobre muzike i nagaziti gas je sve što je bilo potrebno da avantura počne. Na brojčaniku „tojote“ počeli su da se sabiraju prvi pređeni kilometri. Vožnja se nije mnogo razlikovala od uobičajene gradske vožnje po ulicama Los Anđelesa sve do mesta Viktorvil, u kome je nezaobilazno mesto – muzej „Route 66“. Odmah na izlasku iz ovog mestašca nailazi se na prvi veliki natpis na asfaltu „Historic Route 66“ i pogled na nepregledna prostranstva kojima je ovaj put utkan. Momenti kada postajete svesni slobode koja je pred vama, osećaji koji se kao takvi mogu doživeti samo na ovom putu su nešto što ostaje zauvek u sećanju onih koji dožive Rutu 66. Deo puta u Kaliforniji od mesta Brestov do Nidlesa je neverovatan jer postoje delovi gde vozite asfaltom iz polovine prošlog veka. Često su prolazili sati da nikoga ne sretnem na putu, a kada bi se to desilo, uvek je u pitanju neki strastveni zaljubljenik u vožnju. Arizona, Nju Meksiko i Teksas su države u kojima je Ruta 66 definitivno najzanimljivija i najprivlačnija svim posetiocima. Vreme je se zaustavilo u prošlom veku i tu stoji, ljudi koje možete sresti su u tradicionalnoj kaubojskoj nošnji sa šeširom i čizmama koji ne prihvataju savremeni način života.

Srpska rakija u američkom salunu

Deo od Kingmena u Arizoni preko Santa Fea u Nju Meksiku pa sve do Amarila u Teksasu izdvojio bih kao poseban. Mnoštvo muzeja, saluna, vozila iz prošlog veka koja i dalje krstare ovim drumom su ono što možete videti. Veliki utisak ostavljaju indijanski rezervati, kojih u ovim delovima ima najviše. Upoznati starosedeoce američkog kontinenta provesti vreme družeći se sa tim ljudima koji žive na jedan specifičan način je pravo zadovoljstvo. Njihov glavni izvor prihoda je od turizma i prodaje suvenira koje su ručno izrađivali. Pojedine porodice i dalje žive na tradicionalni način u čergama bez prihvatanja savremenog načina života. Kul Springs u Kingmenu (Arizona), Tauer stejšn u Šamroku (Teksas) su još neka od nezaobilaznih mesta.

Kada je u pitanju smeštaj, o tome apsolutno ne treba brinuti jer postoji mnoštvo motela duž samog puta. Motel „Vigvam“ u Arizoni vam nudi doživljaj i iskustvo spavanja u čergama, a kao najpoznatiji i nezaobilazan je Motel „Blu Svelu“ u Tukumkariju (Nju Meksiko). Tokom boravka u obližnjem salunu pomislio sam da sam u nekom kaubojskom filmu, bilijarski sto, kauboji, pivo, cigare, njihov glasan smeh i ja iz daleke Srbije, koji sam dospeo tu da bih se upoznao sa njima, njihovom kulturom i načinom življenja. Bilo im je jako zanimljivo da slušaju o našoj zemlji, pričao sam im o mnogo toga o našim sportistima, gostoprimstvu naših ljudi, hrani i naravno piću. Igrom slučaja, sa sobom sam imao malo srpskog brenda, domaće rakije mog oca. Sa oduševljenjem su prihvatili da probaju, a dalje je svaki komentar suvišan…

Ideja o slobodi

O tome koliko je ovaj put dug govori i to da su često prisutna različita godišnja doba. Započeo sam po užarenom, a put priveo kraju po zaleđenom asfaltu države Ilinois. Oklahomi uz Arizonu i Nju Meksiko pripada najveći deo Rute 66. Ako kažemo da Kanzas, Misuri i Ilinois čine istočni deo rute, primetne su razlike u odnosu na zapadne delove. Na dosta više mesta se nailazi, jednom rečju, dosta je urbanije. Svaka država kroz koju Ruta 66 prolazi nastoji da na svoj poseban način privuče posetioce i pruži im ono najbolje. U Ilinoisu je autentični deo Rute 66 iz 1926. pretvoren u šetalište i biciklističku stazu sa klupama i drvoredom duž puta, a pored, paralelno, izgrađen je put za motorna vozila.

Moje putovanje Rutom 66 je trajalo 15 dana, što je samo mali deo avanture po Americi koja na kraju obuhvata 105 dana.

Ideja o slobodi

Ruta 66 je put u koji je utkana ideja o slobodi i predstavlja srž američke istorije. Danas je istorijski spomenik motiv mnogim piscima, pesnicima, kompozitorima i avanturistima, viđena je u mnogim filmovima, spotovima mnogih pesama, pa čak i u „Piksarovim“ crtaćima. Da bi se put prošao u potpunosti temeljno, potrebno je najmanje 10 dana.

Milenko Gordić