SVET U NAMA – SVET OKO NAS: PROĐOŠE GODINE ZA TREN

Četrdeset godina „Paket aranžmana“

Stvarnost nam je takva kakva jeste, već godinu dana, ispunjena svakodnevnim izveštajima o broju umrlih, zaraženih, o posledicama pandemije po ekonomiju i ukupni društveni život. Život se istanjio smežurao, bez svega onog što život na ovom dunjaluku čini podnošljivim, druženje i svi oni uzvišeni oblici poput muzike i umetnosti koji nas uzdižu iznad učmale svakodnevice.

Spas se nalazi, makar kratkotrajno u sećanju, dok i ono ne iščili.

Jubileji pomažu da se neguje kultura sećanja i da se makar prisetimo da je nekad bilo drugačije.

Ovih martovskih dana obeležavamo jubilej važan generacijama rođenih s kraja pedesetih i onim rođenih šezdeset i neke, kao i svima sposobnim da prepoznaju pravu muziku u svakom vremenu

Marta 2021. je tačno četrdeset godina od izlaska danas kultnog albuma, beogradskog, srpskog i jugoslovenskog novog talasa, PAKET ARANŽMAN. Jedinstven koncept u istoriji rok muzike sa ovih prostora, tri gotovo anonimna sastava koji su napravili krš i lom na do tada ustajaloj i ne mnogo zanimljivoj muzičkoj sceni, zemlje između zapada i istoka. Nije da nije bilo zanimljivih ploča predstavnika tzv. NOVOG TALASA, pre svega sa zapada zemlje i pre toga, svoje prve albume su već objavili Prljavo Kazalište, Pankrti, Parafi, Azra i novosadska Pekinška Patka, a onda BUUM. Neočekivani prevrat je tek nastao sa PAKET ARANŽMANOM, pravi tektonski poremećaj, pod kojim je u prošlost otišlo sve staro što se nije dalo smestiti u „nove mehove“. „Novo vino“ u vidu Idola Šarla akrobate i Električnog orgazma, bilo je tu i valjalo ga je probati. Moja generacija rođena ’64. bila je spremna na obred inicijacije u početku, naravno, oni najsmeliji, a posle se „čekalo u red“ da se primi „sveti sakrament“.

Sećam se da nisam mogao iščekati da se tog famoznog jutra prve subote u martu’ 81. otvori „Jugotonova“ prodavnica u Bate Jankovića u Čačku. Imao sam dojavu od tetka Eme, žene velikog srca, inače dugogodišnji zaštitni znak prodavnice ploča zagrebačkog izdavača, da će se ploča koju sam nedeljama iščekivao, pojaviti baš tog jutra. Nije mi to bilo važno samo zato što nisam mogao da ovladam svojim nestrpljenjem, već je i tog dana bio i rođendan mog najboljeg druga i valjalo je društvo „razneti“ pravom muzičkom bombom, ostalo bi uradio alkohol.

O ploči sam već sve znao zahvaljujući Džuboksu – muzičkom časopisu koji je dugo najavljivao ploču koja će preusmeriti muziku tog doba. Znao sam za sva tri benda i većinu pesama, Idoli su već objavili singl „Maljčiki“ /“Retko te viđam sa devojkama“. Znalo se i da je kontraverzni fotograf, Dragan Papić, glavni kuvar te neobične čorbe u prvom beogradskom privatnom studiju „Druga maca“ i da Idoli, čiji je on promoter furaju nešto nalik konceptualnoj umetnosti, primenjeno ovaj put u muzici. El. Orgazam su napravili neobičan spoj psihodelije i panka, meni neobično drag. Ali sa Šarlom je dolazilo LUUUDILO! Pank, rege, minimalizam koji udara pravo u glavu za desetku, sve sa neverovatnom originalnošću i energijom koja sve podčinjava sebi.

„Mali čovek želi preko crte, želi ali ne sme“, ma šta reći, tog jutra sve se promenilo dok sam po peti put za redom preslušavao album. Bonus je bio prvi singlić Haustora „Moja prva ljubav“ kupljen u isto vreme.

Popodne sam uredno popakovao „Paket“ i sve ostale novovalne, pa pravac kod slavljenika da natenane preslušamo ono što sam tad smatrao da će svet promeniti u potpunosti.

Drugar je slepo i odano pošao putem trasiranim „Paket aranžmanom“, rakija nas je obojicu ohrabrila i računali smo da ćemo lako pridobiti nove sledbenike, ali malo smo se prevarili u proceni raspoloženja. „Maljčiki“ su nekako prošli, a provukla se zbog ritma i „Niko kao ja“, verovatno i zato što je kratko trajala. Kad su krenuli „Krokodili“ čudno su gledali mene i slavljenika, koji smo se bečili poput Gileta u spotu. Čupavo je postalo već sa „Plastikom“, a umalo do incidenta nije došlo sa „Oko moje glave“, domaćina nisu tukli zato što je slavljenik, nema smisla, a ima i jela i pića ihaa, lom božji. Mene su ozbiljno upozorili da mi ispade neće tolerisati, i da više nema sranja, oterali su me od gramofona i pustili Riblju čorbu za kaznu. Šta sam mogao, povukao sam se u ćošak sa flašom i zapretio – videćete vi uskoro. I tako je i bilo. Kad smo kod drugarice slavili novu ’82. molili su me da vrtim non – stop „Paket“, naravno, trijumfovao sam baš onako kako sam i rekao, a za kaznu, posle ponoći, dobili su ceo „Bistriji, ili tuplji, čovek biva kad…“ Šarla Akrobate, a onda ludilo, neko skače, ne znajući zašto, neko povraća, neko jede pečenje i roštilj… Svet više nije bio isti, ali samo na kratko, to tad nismo znali.

Autor Dušan Darijević