Trećina tridesetogodišnjakinja u Srbiji bez dece

Svaka četvrta žena u Italiji, Španiji i Grčkoj koja je rođena sedamdesetih godina prošlog veka najverovatnije neće imati decu, pesimističke su prognoze francuskih stručnjaka iz Nacionalnog instituta za demografske studije, koji upozoravaju da se Evropa bliži rekordno niskoj stopi materinstva. Iako se udeo žena bez dece povećava u celoj Evropi, oni skreću pažnju na činjenicu da je stopa neplodnosti najbrže porasla u zemljama na jugu kontinenta, koje su pogođene ekonomskim problemima.

Ova statistika, nažalost, važi i za našu zemlju. Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da dete nema čak svaka treća žena koja je rođena osamdesetih godina, a svaka druga tridesetogodišnjakinja koja nije postala majka živi u Beogradu.

Tu nije kraj, već samo početak brige demografa koji upozoravaju da je prosečna starost prvorotke u našoj zemlji 29 godina. S obzirom na to da su rupe u zakonima biologije veoma retke, statistika govori da rađanje prvog deteta u tridesetoj godini smanjuje šansu za ponovni odlazak u porodilište.

Cela zapadna Evropa ima više stope rađanja od južne Evrope već 30 godina. Razlog zbog kojeg babice postaju tehnološki višak u velikom broju mediteranskih zemalja jesu masovne migracije mladih u zemlje zapadne Evrope, a drugi razlog je kasno osamostaljivanje mladih i odvajanje od primarne porodice. Prosečan Francuz, Nemac i Britanac osamostaljuju se u dvadesetim godinama, dok Italijani, Grci i Španci napuštaju roditeljski dom u kasnim tridesetim. Zbog toga su  stope rađanja niske – žene u južnoj Evropi u proseku rađaju jedno, a u velikom broju država na zapadu kontinenta dvoje dece. Zanimljivo je da najviši prirodni priraštaj imaju države u kojima se najveći broj dece rađa van braka, a to su skandinavske zemlje.

„Srbija pripada mediteranskom krugu zemalja u kojima se ne podstiče samostalnost dece i u kojima mladi kasno napuštaju roditeljski dom i ostaju finansijski zavisni od roditelja – prosečna stopa nataliteta u našoj zemlji je 1,4 deteta po ženi”, objašnjava dr Vladimir Nikitović, demograf iz Instituta društvenih nauka.

Naš sagovornik ističe da sve bivše komunističke zemlje imaju niske stope rađanja, veliki broj razvoda i veliki broj dece rođene van braka – u našoj zemlji, u poslednjoj deceniji svaka četvrta žena rodila je dete van braka.

Iako lekari savetuju da se deca rađaju u trećoj deceniji života, u našoj zemlji svega devet odsto mladih postaju roditelji pre 30. rođendana. Skoro svaka druga mlada osoba koja je izašla iz obrazovnog procesa je nezaposlena, pa ne čudi podatak da gotovo dve trećine mladih u Srbiji izdržavaju roditelji.

„Odlaganje roditeljstva je globalni trend prouzrokovan produženim obrazovanjem, nestabilnim tržištem rada i novim stilovima života.

Nezaposlenost i finansijska nesamostalnost u velikoj meri utiču na odlaganje rađanja, a stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji u kategoriji koju posmatra Eurostat (15–24 godine) iznosi 47 odsto. To Srbiju zajedno sa Španijom i Grčkom, Hrvatskom i Italijom svrstava u grupu evropskih zemalja u kojima je skoro svaka druga aktivna mlada osoba nezaposlena”, objašnjava dr Dragan Stanojević, docent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od autora ove studije.

Izvor: Politika