“TROJICU SAM ZGAZIO, ALI SVI SU PREŽIVELI” Najstariji mašinovođa u Srbiji odlazi u penziju

Prevalio je na šinama milione kilometara. Sad, kad je zakočio na poslednjem pragu, kao da se rastaje od najrođenijeg. Da je malo manja, čini se, obrgrlio bi lokomotivu onim rukama kojima je 40 godina motao volan voza.

Došlo vreme da mašinovođa Vidosav Radojević iz Užica ode u penziju, posle 39 godina vožnje prugama i 49 godina radnog staža.

– Odlazim u penziju kao najstariji mašinovođa. Ako neko od kolega od Vardara do Triglava ima dužu karijeru, a znam da nema, neka mi se javi da mu skinem kapu – kaže Vidosav.

Svakakve uspomene sa pruge nosi u penziju, ali nikoga na duši.

– Tri put sam gazio ljude, ali su preživeli. Ubiješ psa, pa da pukneš od muke, a kamoli čoveka – okreće se Vidosav za vozom, drugi ga odveze ka Beogradu.

Na koloseku kojim ode njegov putnički, prvi put je zadužio voz još 1981. Pre toga bio je mehaničar.

– Kao da je juče bilo. Nikad nisam imao veću tremu nego kad sam prvi put seo u lokomotivu. Kad sam u Beograd dovezao hiljadu tona robe, meni je hiljadu tona palo sa srca – priseća se Radojević.

Bile su to godine, kaže, kad je prestiž bilo putovati vozom, a mašinovođa bio gospodin. Od Užica do Beograda za dva i po sata, a danas skoro duplo sporije. Beograd – Bar gazio je za 7.45, a danas ne može bez 13 sati.

– U barsku prugu nije ulagano 30 godina, zato vozovi sad idu 30 na sat. Kad sam počinjao, za svaki minut kašnjenja železničar je morao da položi račun. A danas… Vozovi mile, bitno je da voz stigne, a ne kad stigne. Svaka vožnja od Užica do Crne Gore danas je rizik – priča Vidosav.

Usled štrajkova koje je dizao zbog neurednosti saobraćaja, bezbednosti, materijalnog statusa, bio je u nemilosti. Nije voleo direktore, osim jednog.

– Kad je dr Milan Marković 2001. postavljen za direktora, posle sedam dana krenuo je u obilazak pruge. Insistirao je da ga ja vozim i da putuje u lokomotivi. U Beogradu sam zadužio prljavu lokomotivu bez retrovizora. Kad su to videli šefovi, tražili su da je promenim. Nisam se dao jer sam želeo da direktoru pokažem sliku železnice. Nije imao gde da sedne jer je stolica bila polomljena. Čestito nismo ni izašli iz Beograda, a on je shvatio u kakvom je stanju železnica. Obećao je: „Neću sesti u službeni automobil dok ne budeš imao projektovanu brzinu, retrovizor i klimu“. Posle godinu i po, smenila ga je Marija Rašeta Vukosavljević – priča Radojević.

OKAČIĆU RETROVIZOR O KLIN

Kad fudbaler odlazi u penziju o klin kači kopačku, a mašinovođa… „Ja ću okačiti onaj retrovizor što sam kupio na pančevačkom buvljaku, pa ga kačio kad zadužim voz i skidao kad završim vožnju – priča Vidosav.

Blic / V. Lojanica