Umetnost kod zadužbine kneza Lazara

Prilipac je požeško selo neveliko, svo u plodovima rane jeseni. A u selu crkva lepotica, Presvetoj Bogorodici posvećena. Hram iz pradavnih vremena, sagrađen 15 godina pre Kosovskog boja, po predanju zadužbina svetog kneza Lazara. Danas po umetnosti na dobrom glasu.

Uz crkvu su tri galerije umetničkih dela. Bogata, dve i po decenije stvarana zbirka sa oko 700 raznovrsnih slika i skulptura. Tako mali Prilipac, selo povrtara, umetnošću nadvisuje mnoge varoši.

Sve to zahvaljujući umetničkoj koloniji koja se ovde istrajno, već četvrt veka organizuje. Bogougodnom poduhvatu ovdašnje crkvene opštine i seoskog paroha, protojereja Milana Popovića. Uvek započeta na Malu Gospojinu (21.septembra), što se, uprkos svemu, nastavlja i ove nepovoljne godine.

– Održaćemo i ovu 26. koloniju, ne odustajemo. Umetnici su željni druženja i stvaranja, a kod nas u selu je priroda i prostor, porta je lepo i bezbedno mesto. Poštovaćemo zdrastvene preporuke, naravno, s tim što uvek ima mogućnosti za sadržaje na otvorenom. Eto, pečeno prase ćemo umetnicima služiti napolju, a ne u konaku kao do sada. Vole oni Prilipac i koloniju, očekujem da se desetak njih ovog puta okupi. Nadam se dosadašnjim redovnim učesnicima: Dragoslavu Husaru, Đorđu Staniću, Ratku Jankoviću, Mišu Vemiću i drugim – najavio nam je pop Milan, svih minulih godina organizator kolonije kod crkve u Prilipcu. Zahvalan opštini Požega, firmi “Inmold“ i drugim na pomoći da se ova kolonija održava.

Simbioza vere, umetnosti i gostoprimstva

Umetnički fotograf Božidar Vitas je za deceniju svog učešća u radu prilipačke kolonije napravio i Prilipcu ostavio preko 18.000 fotografija tog umetničkog događaja, sela, ljudi ovog kraja. – Prilipačka likovna kolonija je simbioza vere, stvaralačke umetnosti i gostoprimstva srpskog čoveka. U crkvi u Prilipcu pod okriljem Presvete Bogorodice, pod budnim okom protojereja Milana i protinice Vesne događa se umetnost. Kolonija od 1995. okuplja umetnike iz Srbije, BiH, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, pa i Kanade, Rusije, Bugarske, Ukrajine, Jermenije, Mađarske, Češke. Stvarajući u prelepom ambijentu Prilipca i ovog hrama oni ostavljaju neizbrisiv trag u kulturi srpskog naroda – kaže Vitas.

Popović je na parohiji u Prilipcu od 1988. godine. Predanim radom, uz svesrdnu pomoć seljana, uspeo je da obnovi crkvu, izgradi lep konak, obnovi zapuštena zdanja stare škole i okolnih zgrada. Koloniju je ustanovio 1995. Okupio slikare, vajare, fotografe (domaće i strane) tako što je osmislio da se na ovom umetničkom okupljanju druže i stvaraju, dobijajući materijal za rad, lep smeštaj i pažnju, domaću hranu. Zauzvrat, da ovde ostave po dve svoje slike i skulpture. Tako iz godine u godinu, 25 zaredom, i Prilipac napuni tri galerije vrednim umetničkim delima. A glas o selu, koloniji, crkvi svetom putuje.

Prošle jeseni je u požeškoj galeriji, na postavci dela sa prilipačke kolonije povodom četvrt veka trajanja, predstavljeno tridesetak odabranih dela nastalih kod hrama u Prilipcu. Među njima i značajnih stvaralaca: Miloša Šobajića, Zdravka Mandića, Vemića, Medoša, Burića i drugih. Posebno mesto zauzeo je rad umetnika Vladimira Rašića kao prvo delo ove manifestacije, sa prve prilipačke kolonije održane od 21. do 30. septembra 1995. godine. O vrednosti negovanja kulture u Prilipcu govorio je poznati književnik i likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov:

– Zahvaljujući proti Milanu ova kolonija opstaje toliko dugo kao jedno saborno okupljalište umetnika. Upravo ovde se vidi ta raznolikost, bogatstvo srpske umetnosti. Dragoceno je da kolonija opstaje u ovim vremenima naših monologičnih izdeljenosti. A dragoceno je što ovde, recimo, možemo da vidimo i prve radove Milana Tucovića, ili radove Zdravka Mandića, umetnika koji više nisu živi – izjavio nam je tada Danilov.

Simbioza vere, umetnosti i gostoprimstva

Umetnički fotograf Božidar Vitas je za deceniju svog učešća u radu prilipačke kolonije napravio i Prilipcu ostavio preko 18.000 fotografija tog umetničkog događaja, sela, ljudi ovog kraja. – Prilipačka likovna kolonija je simbioza vere, stvaralačke umetnosti i gostoprimstva srpskog čoveka. U crkvi u Prilipcu pod okriljem Presvete Bogorodice, pod budnim okom protojereja Milana i protinice Vesne događa se umetnost. Kolonija od 1995. okuplja umetnike iz Srbije, BiH, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, pa i Kanade, Rusije, Bugarske, Ukrajine, Jermenije, Mađarske, Češke. Stvarajući u prelepom ambijentu Prilipca i ovog hrama oni ostavljaju neizbrisiv trag u kulturi srpskog naroda – kaže Vitas.

 Lakše do Prilipca novim auto-putem

Idemo u novih četvrt veka organizovanja kolonije, s tim što će se u Prilipac uskoro dolaziti novim auto-putem, kaže za “Magazin“ prota Milan i objašnjava: – Upravo se gradi auto-put od Čačka do Požege, trasa vodi kroz selo. U mojoj parohiji izlazi tunel novog auto-puta, na nekoliko stotina metara od crkve. U blizini će biti i petlja. Tako će nam brže i lakše na koloniju doći umetnici iz zemlje i sveta.

(objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“ autor: Branko Pejović)