Vek i po užičkih sajdžija

Užice – Trajati sa porodičnim zanatom vek i po na ovim prostorima, odoleti lomovima i vetrometinama, podvig je za poštovanje. Tako dugu sajdžijsku tradiciju neguje užička porodica Petrović s radnjom “Petrović i sinovi“. Začetnik u 19. veku bio kujundžija, zlatar i sajdžija, njegovi potomci časovničari. Mada moderno vreme satove novim napravama zamenjuje i popravke majstorima oduzima, Petrovići ne odustaju poštujući pretke i tradiciju.

Užički istoričari, ističući poznate zanatlije, uvek pominju ime Sretena Petrovića. On je kao vrstan majstor kujundžija ručno izrađivao nakit, posuđe, ukrase za oružje, okove za knjige i stare albume…Svoje kujundžijsko umeće, jedan putir koji se danas čuva u Etnografskom muzeju u Beogradu, prikazao je 1900. na Svetskoj izložbi u Parizu. Zlatarsku i sajdžijsku radnju “Petrović i sinovi“ on je u Užicu osnovao 1870. godine. Uz ostalo, popravljao je sve vrste satova sa garancijom.

Sreten je imao tri sina: Rista, Radisava i Miluna, oni su svršili kujundžijske i sajdžijske zanate, pa je očev posao nastavljen. Radisav je držao radnju do smrti 1944. godine, potom njegov mlađi brat Milun za života, do 1960. Milunova udovica Milojka potom nije dala da se tradicija ugasi, a onda je njihov unuk Dragomir Petrović, već četvrto koleno, časovničarski posao preuzeo osamdesetih i obavljao ga sve do aprila ove godine kada je iznenada preminuo. Mučno je bilo održavati ovaj zanat poslednjih godina, ali on je nekako istrajavao. Sada Dragomirova supruga Svetlana, koja je uz njega savladala časovničarski zanat, svoju tugu za suprugom pretvara u snagu da nastavi porodičnu tradiciju, uz nadu da će jedna od ćerki možda nastaviti posao i sačuvati radnju.

O toj vek i po dugoj zanatskoj tradiciji Petrovića svedoči ovih dana izložba “Vreme, proticanje i oticanje“ otvorena povodom Dana grada u užičkom Narodnom muzeju. Njene autorke Milodarka Đajić i Ivana Todorović, kustosi ovog muzeja, istražile su i u postavci predstavile istorijat rada ove porodice, kao i bogatu užičku zanatsku tradiciju. Među izloženim eksponatima su i alati kojima je davno radio Sreten Petrović, zanatski proizvodi, dokumenta, fotografije.

Izložbu je otvorila poznati etnolog ovog kraja Bosa Rosić, rekavši o izloženom i nekadašnjoj zanatskoj tradiciji: – Ovo je Užice za koje mnogi kažu da ga više nema. Ali varaju se. Ima starog Užica, ali je potrebno truda da se ono otkrije, kao što su uradile autorke ove izložbe. Sreten Petrović bio je majstor od ugleda, esnafski starešina, a reč Petrovića imala je dugi niz godina u gradskoj upravi veliku težinu.

I oni što danas vladaju gradom znaju vrednost duge tradicije radnje “Petrović i sinovi“. Užički gradonačelnik Tihomir Petković rekao je na otvaranju ove izložbe: – Kad nešto traje, uprkos vremenu koje protiče i otiče, najbolja je potvrda neprolazne vrednosti.

(Objavila “Politika“ autor Branko Pejović)