Velika istina koju nije imao ko da čuje: REČI VOJVODE MIŠIĆA koje će postideti SVAKOG PRAVOG SRBINA
Vojvoda Živojin Mišić zapamćen je kao jedan od najvećih vojskovođa Srbije, ali i čovek „bez dlake na jeziku“ koji uvek govori iskreno i ono što misli. U svojim memoarima ostavio je neke važne poruke i pouke budućim generacijama.
O srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata pisane su knjige i pevane pesme. Njihovo junaštvo slavljeno je širom sveta ali, ironično, u Srbiji su nakon Velikog rata dočekali strašnu sudbinu. Vojni invalidi, ovenčani slavom i medaljama, ali nesposobni za rad i izdržavanje svojih porodica, završili su na ulicama, često proseći za komad hleba ili malo duvana.
Vojvoda Mišić, čovek koji je sa svojim vojnicima krvario i propatio, bio je duboko pogođen nebrigom države. Svakome ko je hteo da ga sluša – od gradskih vlasti, pa sve do samog kralja, govorio je o potrebi zbrinjavanja ovih ljudi, ali se činilo da nije imao ko da ga čuje. U svojim memoarima ostareli vojskovođa je zapisao da je srpskim vlastima nova država bila draža i preča briga od starih junaka.
Razočaran i ogorčen ovakvim tretmanom Živojin Mišić je, priča kaže, jednom prilikom rekao i ovo:
„Srpski vojnik i srpski vo treba da dobiju zajednički spomenik na Terazijama! Posle rata, ista im je sudbina otprilike!
Izvor: Dnevno.rs