Zlatiborska stada za tov i fotografisanje
Zlatibor – Livade Zlatibora nahranile su ovog leta mnogo više rogate i sitne stoke nego prethodnih godina. Čobani (uglavnom stariji) sada napasaju na ovim pašnjacima desetine volova, bikova, ovaca, s tim što im društvo prave – električne čobanice. Ponegde se i s magistrale može videti kakvo stado duž donedavno pustih prostora.
Nije ta brojnost, naravno, ni blizu onoj iz davnih vremena kada su ova zelena prostranstva bila preplavljena stokom, tov na zlatiborskim suvatima bio na posebnom glasu, a utovljena grla i preko mora u izvoz odlazila. No iskorak je primetan u odnosu na dug minuli period opustelih livada, polegle trave, nekorišćenih terena bogomdanih za ispašu stoke. Da li je ovo novi početak zlatiborskog stočarstva?
– Teško je to reći, ali ja sam u ovoj godini povećao stado, zakupio oko 120 hektara i sada ovde napasam 50 svojih volova i bikova te 140 ovaca – kazuje nam u livadama prostranog Tić Polja Mileta Todorić(67) iz obližnjih Rudina.
Evo Milete na konju, s dvogledom oko vrata, sa svojim blagom nadomak najposećenijeg turističkog centra Zlatibora: krstari u blizini auto-kampa uvek punog stranaca, tu je pod zlatiborskom spomenikom u Tić Polju blizu mesta gde se održavaju koncerti i razni letnji sadržaji, sabor trubača, letos su ovde na pozornici Miroslav Ilić, Atomsko sklonište i mnogi drugi pevali…Kad odu pevači, trubači i publika, obližnji prostor i još mnogo širi osvaja Mileta sa volovima, bikovima, ovcama.
– Pokušavam da unapredim moje stočarstvo, radim ovo zajedno sa sinom Milanom. Uzeli smo za ispašu pod zakup 80 hektara od privatnih vlasnika, a ostalo od opštine Čajetina, pa od maja do prvog snega ovde sam sa stadom. Naravno da je stoci bolje kad se napasa na ovim livadama, zdravije je meso. A da bih ovolika grla sačuvao morao sam i da ogradim pašnjake električnom čobanicom, preko 30 hektara tako ograđujem. Pa sam tu po ceo dan, nekad i noću. Jer ovce preko noći smeštam u drveni tor, a volovi i bikovi su mi na livadi u električnom toru. Kraj njih dežuram da neko namerno ne prekine žicu ili da ih ne napadnu psi lutalice. Ovako dok ne sneg ne padne, a onda sa stokom kući u Rudine – priča Mileta sećajući se mladosti kad je, kako kaže, na ovim prostranstvima za PIK “Zlatibor“ silnu stoku čuvalo 18 čobana, dok je kasnije sve to opustelo.
Ima li drugih osim njega u ovom poslu, pitamo ga: – Ima, nisam jedini. Čujem da desetine grla napasaju i neki zakupci pašnjaka iz Arilja, Volujca, Sirogojna, krenuo je opet tov goveda na Zlatiboru. Ali još ne vidim da ću imati neku veću korist od toga. Ne ide baš prodaja volova i bikova. Ponekad pomislim da je ovaj stočarski posao samo dan i komad – odgovara ovaj stočar.
Pominje i mnoge posetioce Zlatibora zainteresovane za njegov posao: – Turista letos ovde ima ni broja se ne zna. Prolaze i šetaju livadama gde ja napasam stado, javljaju mi se, stalno me kraj stada fotografišu. Ko zna na koji kraj sveta sam stigao u njihovim aparatima. Eto, ovih dana neki iz Azije su u auto-kampu, kad me sretnu uz osmeh me pozdrave i uslikaju – veli Zlatiborac Mileta Todorić.
Politika / Branko Pejović